Društvo

Kako roditelji prežive 1. septembar

Beogradski glas (Beta) – Skoro da nema roditelja koji se, već tradicionalno, pred svaki 1. septembar ne preračunava, mnogi pozajmljuju novac i podižu kredite, a tek manjina može bez stresa da pripremi polazak đaka u školu.

Udžbenici (skoro 80 odsto izdavaštva je u rukama stranih firmi!) prvi su na spisku, a odmah potom i pribor. Nove sveske, olovke, lenjiri i šestar, pernica, bojice za likovno… Mnogo toga i samo za jednog đaka. Sledi i garderoba, obuća, patike i oprema za fizičko… A čim krene nova školska godina, tu je negde i ekskurzija.

Tradicionalno, svaki razred odlazi na ekskurzije, rekreativne nastave, izlete, a to roditelje dodatno košta. Želja da svoje dete nagrade putovanjem sve češće je obrnuto proporcijalna mogućnostima. No, nekako se nađe para, na kraju. Kako? Najbolje je pitati roditelje.

Ipak, mi smo pitali jednog đaka, maturanta jedne beogradske gimnazije, kako teku pripreme za novu školsku godinu, jesu li njegovi roditelji spremni da podnesu ovaj finansijski udar i da li je nabavio sve knjige?

‒ Evo, upravo sam kupio nekoliko knjiga koje su mi neophodne, treba još nekoliko da nabavim i kompletirao sam ih. Najskuplji je udžbenik iz nemačkog, platio sam ga 3.800 dinara. Profesori insistiraju da izdavač bude „Klett“. Ostale su od 500 do 1.200‒1.300. Ukupno ću dati za udžbenike oko 12.000 dinara – zadovoljno nam kaže Aleksandar, koji je krenuo u četvrti razred gimnazije.

‒ Profesori vole nove knjige, neki baš insistiraju da budu čiste, neispisane. Dozvoljavaju nam fotokopirane, što opet nije po zakonu. Snalazimo se nekako, a mnogi prodaju knjige od prošle godine – dodaje.

Kredit, čekovi, pozajmica…

Dok nam objašnjava gde sve odlazi kako bi kupio polovne knjige, zadovoljno konstatuje da knjige za maturante i nisu skupe, te da su najviše nagrabusili prvaci. Roditelji novopečenih srednjoškolaca moraće za komplet udžbenika da istresu i do 18.000 dinara. Šta rade roditelji dvoje ili troje dece? Čak i da žive od Vučićeve prosečne plate, teško da mogu sve bez kredita, čekova na odloženo, pozajmica.

Pribor je našem sagovorniku manji problem. Još dobijamo i savet kako da se domaćinski odnosimo prema potrošnom materijalu.

‒ Sačuvao sam dosta svezaka, a neke sam morao da kupim. Imam nekoliko olovaka, jedan lenjir i on mi je sasvim dovoljan. Šestar sam sačuvao, a imam i neke pastelne bojice, ako zatreba. Za ono što je trebalo da dokupim izdvojio sam oko 1.500 dinara. Ako baš niste sačuvali ništa, onda će trebati i dvaput više para – dodaje beogradski maturant.

Naš sagovornik ne krije ushićenje zbog maturske ekskurzije koja je na samom početku školske godine – u oktobru. Košta skoro 600 evra. Čita nam sedmodnevnu rutu i već smo na Azurnoj obali. I, naravno, odmah pitamo koliko njih iz razreda putuje.

‒ Svi, mislim da ćemo svi ići. Ja ću platiti nešto manje. Razredna je odlučila da drugarica i ja, zbog uspeha na takmičenjima prošle godine, podelimo „besplatnu ekskurziju“ – objašnjava Aleksandar.

Roditelji, dakle, sem opreme za školu, ekskurzije, treba da izdvoje i za džeparac za proputovanje po Nici, Kanu, Barseloni i Lombardiji… I kako onda to da je u Srbiji školovanje besplatno? Od ovih troškova stvarno zaboli glava, a roditeljsko srce teško da može da podnese da samo njihovo dete ne ode na matursku ekskurziju. U tom smislu, roditelji su zaista u teškoj situaciji.

Roditelji nemaju izbora

S druge strane, država ima novca. Pokret „Dosta je bilo“ jedina je politička organizacija aktivna u Skupštini koja predlaže izmenu Zakona o obrazovanju, što znači da država preuzima troškove udžbenika za sve đake u osnovnim i srednjim školama u Srbiji. Para, kažu u tom pokretu, ima. Da svako dete dobije udžbenike, potrebno je iz budžeta izdvojiti 0,25 odsto ili četvrtinu jednog procenta.

To, svakako, nije mnogo za državni budžet, ali za porodični i te kako jeste. Dakle, imamo dobre zakonske predloge, imamo i novac da to platimo, šta nas sprečava da to i uradimo? Politička volja ili možda nečija ideja da je za motanje kablova i šnajderaj dovoljan kurs, a da je obrazovanje naše dece i samim tim ulaganje u budućnost za ovu zemlju nepotrebno? 

I na kraju, besplatno obrazovanje koje imamo u Srbiji izađe najskuplje. Roditelji nemaju izbora jer osnovno obrazovanje je obavezno. Mogu samo da sednu, uzmu digitron u ruke i reše praktično nerešivu jednačinu čak i ako žive od dve Vučićeve prosečne plate, koja (još) nije ni blizu 500 evra.

A vlast, verovatno će i dalje nastaviti da glumi kako ima dobru populacionu politiku, ali da uprkos tome, na obrazovanje gleda kao na trošak a ne kao na investiciju. Zato i ne čudi što ogroman broj osnovaca nikada i ne završi osnovnu školu u Srbiji, već čitave porodice beže u inostranstvo, tamo gde su i udžbenici i sav pribor potpuno besplatni – u Ameriku, zemlje EU, Rusiju… I u Bocvanu da odu, imaće besplatno školovanje.

Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!