Društvo

Hapšenja – najveći uspeh policije

Priredila: D. Bg. Pušonjić

Beogradski glas – Odnos naše javnosti prema radu policije poprilično je konfuzan. Poverenje u čuvare zakona i reda ima 61 odsto građana, pa je Srbija ipak zakoračila u zonu svetskog proseka (minimum je 60 odsto), ali je i dalje daleko od poverenja koje postoji u razvijenim demokratijama. Istovremeno, 69 odsto građana kaže da je policija korumpirana, a 72 procenta smatra da je podređena interesima politike. Kod takvih krajnosti pitanje je da li se istina nalazi negde na sredini.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku objavio je rezultate ovogodišnjeg istraživanja javnog mnjenja „Javnost Srbije o policiji“, uz finansijsku potporu EU. Istraživanje za Srbiju bez Kosova i Metohije uradio je tokom avgusta „IPSOS stratedžik marketing“ na reprezentativnom uzorku od 1.008 građana. Pitanja su razvrstana po oblastima: osećanje bezbednosti, stepen poverenja građana u 12 antikorupcijskih institucija, percepcija policije kao institucije, percepcija korupcije u društvu i policiji, stavovi građana o borbi protiv korupcije u policiji i demografija.

Korupcija svuda prisutna

„Iako javnost percipira da postoje visoka politizacija i korupcija u policiji, očigledno je da to ne utiče na poverenje u nju, iz čega možemo zaključiti da su građani navikli da je korupcija svuda prisutna, ili da ne uočavaju da poverenje ne bi trebalo da se povezuje sa korupcijom i uticajem politike na operativan rad policije“, piše u publikaciji.

Kako građani vide svoju bezbednost, koliko tom utisku doprinosi policija, a kako utiče korupcija? Kroz istoriju čovek osećaj bezbednosti traži od porodice, preko lokalne zajednice, do države, navode autori, a građani Srbije su sigurni u sebe i zato se osećaju bezbedno! Naime, većini ni policija ni država nisu „značajno doprineli“ osećanju bezbednosti, pa se zaključuje da to nije dobro – „jer građani plaćaju policiju i ostale institucije sektora bezbednosti da održe i unaprede bezbednost“. Procenat građana koji se osećaju bezbedno porastao je tokom poslednjih šest godina za samo pet odsto, „što nije trend koji obećava napredak“.

U Srbiji se bezbedno oseća nešto malo više od 60 odsto njenih građana, a samo 19 odsto oseća potpunu bezbednost, dok su „uglavnom bezbedni“ njih 41 odsto. Čak 22 odsto nema stav, kažu da je Srbija „ni bezbedna, ni nebezbedna“. Nešto malo više od 60 odsto građana Srbije oseća se bezbedno u svojoj zemlji. Nešto manje od petine ispitanih su u zoni nebezbednog: sedam odsto se oseća „veoma nebezbedno“, a deset procenata „uglavnom nebezbedno“.

Kao i u većini zemalja, muškarci se osećaju bezbednije nego žene. Osam odsto više žena nego muškaraca veruje da je Srbija „ni bezbedna ni nebezbedna“, iz čega se zaključuje da je bezbednost žena za nijansu neizvesnija. Najviše poverenja u policiju imaju žitelji Centralne Srbije, dok je stanje po tom pitanju najgore u Beogradu. Više od dve petine građana veruje da će sami zaštititi sebe i svoju porodicu, na drugom mestu je policija u koju se uzda manje od četvrtine građana, ali samo četrnaestini osećaj bezbednosti pruža vojska. Kad je o nepoverljivosti reč, 15 odsto muškaraca i deset odsto žena ne veruje da će bilo ko zaštititi njihovu bezbednost. Na osećanje bezbednosti kod 69 odsto građana utiče koruptivno ponašanje. Preostala trećina ne zna ima li korupcija veze sa njihovom bezbednošću, što je objašnjeno time da se korupcija doživljava kao sastavni deo života, pa zato prema njoj i postoji tolerancija.

Nevidljiva Zagorka Dolovac

Ispitivanje nivoa poverenja u 12 antikorupcijskih institucija pokazuje da obrazovanje, policija i zdravstvo, tim redosledom, jedini imaju većinsko poverenje građana. Većinsko nepoverenje vlada prema medijima, NVO, sudstvu, tržišnoj inspekciji, tužilaštvu, Agenciji za borbu protiv korupcije, republičkoj skupštini i opštinskim vlastima. Onoliko koliko građani imaju poverenja u obrazovni sistem, toliko je njihovo nepoverenje prema medijima (69 odsto u oba slučaja). Medijska katastrofa reflektuje se na borbu protiv korupcije zbog uloge tzv. sedme sile u otkrivanju korupcije, naročito „visoke“.

Građani misle da su glavne institucije za suzbijanje korupcije policija, tužilaštvo i sudstvo. Njihovo poverenje ima samo policija, a tako je već četiri godine. Prema istraživanju, jedan od mogućih razloga je to što se u medijima više vidi policijski rad, a to je „rezultat ’agresivne’ promocije policije, pre svega na televiziji“. Dodaje se da politički lideri u MUP-u najčešće javno govore o uspesima policije u borbi protiv korupcije i kriminala, „pri čemu se publici u atraktivnim i dramatičnim prilozima kao najupečatljiviji uspeh policijskog rada prikazuju hapšenja“.

Za razliku od toga, šefica tužilačke organizacije Zagorka Dolovac je nevidljiva u medijima od kraja 2015, kada je reizabrana na funkciju (ona godinama odbija pozive novinara, iako je time izazvano veliko nezadovoljstvo unutar tužilačke organizacije, prim. aut.). Njenim reizborom kreće pad poverenja u tužilaštvo, pokazalo je istraživanje. Slično je i sa Agencijom za borbu protiv korupcije, gde je medijski najzastupljeniji bio – izbor novog direktora jer se govorilo „o njegovom odnosu sa vladajućim SNS-om, čiji je bio i donator“. Nema dijaloga ni između medija i sudstva. Posledica je da 84 odsto građana ocenjuje sudstvo kao neefikasno, 83 procenta kaže da je sudstvo zavisno od političkih i drugih interesnih grupacija, a dve trećine ispitanika smatra da je sudstvo i pristrasno i neprofesionalno.

Nezadovoljni Vojvođani

Kad je reč o percepciji policije, njome su najzadovoljniji u Centralnoj Srbiji, dok je u Beogradu samo četiri odsto građana „veoma zadovoljno“ radom policije (to je najviša ocena). Najnezadovoljniji su Vojvođani (12 odsto). Ovde su potrebna dopunska istraživanja, ocenjeno je u dokumentu, zbog složenosti ukupne slike rada policije. Naime, više od deset odsto građana nema jasan stav o tome jesu li zadovoljni radom policije. Zatim, nivo poverenja u policiju je veći od stepena zadovoljstva njenim radom, što se može tumačiti „da građani nisu zadovoljni kontaktom sa službenicima policije“, ali su svesni njihove društvene uloge. Potom, građani imaju poverenje u državu i institucije kao garanta bezbednosti, ali ne misle da su nam institucije dovoljno dobre. „Suštinski, ovakav rezultat ukazuje da građani ovim institucijama daju ’blanko’ podršku jer veruju u pravnu državu“, ocenjeno je u analizi.

O tome u kom svojstvu naša policija najviše deluje ne postoji dominantan stav. Nešto više od trećine ispitanika (37%) već tri godine zaredom, bez oscilacija, smatra da policija najviše radi kao servis građana, „što može da zabrinjava posebno kada se ima u vidu da je ove godine došlo do blagog porasta procenta onih koji smatraju da policija deluje najviše kako bi zaštitila interese Vlade i političkih partija“. U Centralnoj Srbiji policija je ocenjena kao servis građana mnogo više nego u Beogradu i Vojvodini, dok samo četvrtina Beograđana smatra da policija jeste servis građana.

Depolitizacija policije aktuelna je od petooktobarske revolucije 2000, ali je retko koji od različitih ministara policije „zaista želeo da stvori okruženje u kome su starešine u policiji imune na politički uticaj, na primer, pri odlučivanju da li treba ili ne pokrenuti istragu“. Građani su uvereni da političari preterano utiču na rad policije, čak i u oblasti izbora kadrova.

Policija podređena političkim interesima

„Prvi put posle tri godine blago je porastao procenat građana koji misle da političari utiču na operativni rad policije“, navedeno je u analizi. „Percepcija politizacije je, i bez tog minimalnog uvećanja, alarmantno visoka. Troje od četvoro građana (72%) veruje da je policija podređena političkim interesima. Jedan od četvoro ispitanika (26%) smatra da je policija u potpunosti podređena političarima, dok 46 odsto misli da politika u priličnoj meri utiče na operativni rad policije… Petina građana misli da politika ne utiče na policijski posao.“

Prema istraživanju, građani vide politički uticaj i pri zapošljavanju u MUP-u, pa je za šest odsto u odnosu na prošlu godinu porastao broj ljudi koji veruje da se kandidati biraju preko političkih veza. Istovremeno se ove godine za pet odsto smanjio broj ljudi koji misle da se u policiji zapošljava preko javnog konkursa. To može biti shvaćeno kao posledica niza loših kadrovskih poteza u MUP-u, što je medijski propraćeno.

„Izmenama Zakona o policiji u aprilu 2018. godine omogućeno je zapošljavanje van konkursne procedure“, stoji u dokumentu. „Šef beogradske policije i komandant Žandarmerije raspoređeni su na nove dužnosti pod nejasnim okolnostima. Prilikom predstavljanja lidera u MUP-u i Direkciji policije ređe se prenose poruke o karijernom napredovanju i zasnivanju radnog odnosa na osnovu zasluga, kao što je to bilo 2016. i 2017. godine.“

Četvrti deo izveštaja odnosi se na percepciju korupcije u policiji (to ne podrazumeva zloupotrebu položaja na javnoj funkciji zbog dobijanja lične ili materijalne koristi). Građani kažu da je policija duboko korumpirana, a da su inače i društvo i državni aparat potonuli u korupciju. Od 12 ponuđenih institucija sistema, samo tri su postigle skor korupcije manji od 50 odsto.

Zdravstvo šampion korupcije

Zdravstvo je i dalje neslavni šampion. Na drugom mestu je policija, s tim da je sa prošlogodišnjih pet odsto ove godine na sedam procenata porastao broj građana koji misle da je policija korumpirana. Uz to, samo četiri odsto kaže da u policiji korupcije nema. Skoro svaki drugi građanin veruje da je korumpirana i Agencija za borbu protiv korupcije.

Više od 80 odsto Vojvođana misli da je policija korumpirana (to je 11 odsto više od republičkog proseka), što je zabrinjavajuće. Policija je najbolje prošla u Centralnoj Srbiji, gde 62 odsto građana misli da je korumpirana. Da korupcija šteti radu policije, smatra 94 odsto, što je ili dobra osnova za smanjenje korupcije ili su „građani u upitniku odgovarali na društveno prihvatljiv način“. Takva dilema, reklo bi se, implicira da je Srbija zemlja prestrašenih građana.

Građani najviše kontaktiraju sa saobraćajnom policijom ili sektorom za upravne poslove, i to objašnjava razlike u meri u kojoj uočavaju korupciju u različitim delovima MUP-a. I ove godine je, kao i u prethodne tri, saobraćajna policija označena kao najkorumpiraniji deo službe (proziva ih 73 odsto građana), dok su specijalne jedinice već tradicionalno najmanje korumpirane (30 odsto građana).

U poslednje četiri godine imamo negativan trend rasta procenta onih koji uočavaju korupciju u saobraćajnoj i kriminalističkoj policiji, dok je pozitivan trend smanjenja procenta onih koji uočavaju korupciju u graničnoj policiji, upravnim poslovima i specijalnim jedinicama. Sve vreme se na oko 50 odsto drže „najbliži saradnici ministra unutrašnjih poslova“.

Ključna je politička volja

U poslednjoj celini izveštaja izmereni su napori države da suzbije korupciju u policiji, kao i stavovi građana o tome šta je najpotrebnije učiniti da bi se smanjila korupcija. Svaki drugi stanovnik Srbije veruje da se država bori protiv korupcije u policiji, ali na pogrešan način, dok je svaki četvrti uveren da takve borbe države uopšte nema. Samo 16 odsto građana kaže da je država u ovome uspešna. Borbu protiv korupcije u policiji trebalo bi da vodi njihova unutrašnja kontrola, koja je već četiri godine prvi izbor građana (22 odsto), a na drugom mestu je ministar policije (16 odsto). Ipak, 31 odsto građana misli da je to posao Vlade, a samo osam procenata smatra da bi lider u borbi protiv korupcije trebalo da bude tužilaštvo, koje po zakonu vodi antikoruptivne istrage.

Kako uspešno smanjiti korupciju u policiji? Strogim kažnjavanjem počinilaca (24 odsto), kao i korumpiranih starešina (19 odsto). U javnom mnjenju više ne preovladava stav da je politička volja ministra ključna u ovoj borbi. Sve u svemu, „građani još ne vide opipljive rezultate borbe protiv korupcije u policiji, ali su blago optimistični“ jer trećina misli da će država biti uspešnija nego što je bila do sada.

Građani i policija trebalo bi da su na istoj strani, policija bi trebalo da je zaštitnik, čuvar građana. Taj aparat prinude može da bude pristupačan izvor moralnog autoriteta ako demonstrira efikasnu borbu protiv korupcije, u svojim redovima i dalje redom, a građani vide adekvatnu motivaciju, pravednost, dostojanstvo i poštovanje. Na taj način jača moralna povezanost građana i njihove policije, što je jedan od elemenata zdrave kohezije društva. Na tu koheziju ćemo popričekati. Mi smo stigli dotle da se u Nišu ovih dana, na nacionalnom skupu, debatuje jesu li nam propisi dovoljno dobri da osiguraju da u policiji rade samo profesionalci.

 

Građanima smeta i korupcija i sitan kriminal
OEBS Srbija je 2015. objavio istraživanje javnog mnjenja o najvećim problemima koji bitno utiču na nivo bezbednosti građana, što je indikator ne samo osećaja sigurnosti građana nego i stabilnosti i jačine države.

Građani su kao ključne bezbednosne probleme izdvojili, na nacionalnom nivou, korupciju, organizovani kriminal, narkomaniju i trgovinu drogom. Broj onih koji su narkomaniju naveli kao prvi odgovor udvostručen je u odnosu na 2013. i 2014. godinu. Na lokalnom i ličnom planu građani su izdvojili vandalizam, korupciju i bezbednost u saobraćaju, sitan kriminal i razbojništva uz upotrebu sile. Više od polovine ispitanika navelo je da su veoma ozbiljan problem za njihovu ličnu bezbednost korupcija, sitan kriminal, narkomanija, trgovina drogom, bezbednost u saobraćaju, razbojništvo, organizovani kriminal i privredni kriminal.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 05. 12. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas