Društvo

Dečje traume niko ne ocenjuje

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Beogradski glas – Maloletni migranti počeli su da ulaze u obrazovni sistem Srbije još 2012, kada je upisano prvih 40 đaka. Onda je, kroz pilot-projekat UNICEF-a, od decembra 2016, u Krnjači i Bogovađi u školske klupe selo 200 migranata bez roditelja. Ove školske godine započelo je institucionalno uključivanje migrantske dece u obrazovni sistem. Imaju predškolsku i školsku nastavu, socijalnu i zdravstvenu zaštitu. Školuju se u 17 opština, tamo gde su prihvatni centri. Najviše ih ima u Beogradu i Šidu.

Podaci o njihovom broju su različiti. Prema Ministarstvu prosvete, u 27 osnovnih škola imamo 645 učenika iz Avganistana, zemalja Bliskog istoka i Afrike. Hteli – ne hteli, od minulog septembra moraju po znanje, kako je objašnjeno, zato što nam je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno. Dobijaju odeću, obuću, hranu, smeštaj, udžbenike, školski pribor, prevodioce…

Najmlađi migranti su još pod budnom međunarodnom brigom. Recimo, pre pola godine je Komitet UN za ukidanje rasne diskriminacije ukazao Srbiji na potrebu da upiše svu migrantsku decu u osnovne škole, obezbedi im adekvatan nastavni program, lingvističku i svaku drugu podršku. Taj proces, uz prosvetne vlasti, nadzire i nevladin sektor. Uprkos svoj brizi, već u prvim mesecima prve školske godine u kojoj migranti idu u osnovne i srednje škole problem je postalo neredovno pohađanje nastave.

Primera radi, aktivisti Beogradskog centra za ljudska prava su u školama na istoku Srbije uočili da „zainteresovanost roditelja i đaka za redovno pohađanje nastave nije na visokom nivou“. Roditelji vele da im deca ne znaju srpski, pa je nemoguće da prate predavanja. Neki se žale da su deca upisana po starosti i bez pripremne nastave, tako da nema dobrih rezultata. Pride, „roditelji su takođe često navodili da ne smatraju da učenje srpskog može biti od koristi za one koji ne žele da u Srbiji ostanu i da bi trebalo posvetiti više pažnje izučavanju stranih jezika“.

Đaci se žale na problem u komunikaciji sa nastavnicima i domicilnim vršnjacima, osećaju se izolovano i od škole im više prijaju neformalni obrazovni programi u izbegličkim centrima, na engleskom, jer govore arapski, persijski (dari-farsi), pašto, francuski, turski… Problemi su izraženiji kod srednjoškolaca, njihovi roditelji nisu u prilici da uče srpski u prihvatnim centrima, pa ne mogu pomoći deci oko domaćih zadataka. Niti mogu da o problemima svoje dece u školi razgovaraju sa drugim roditeljima.

Na te i druge probleme dolazi enigma: kako će država nadalje samostalno finansirati obrazovni put maloletnih migranata?

 

Ceo tekst pročitajte u PDF izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 15. 08. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas