Beograd na dlanu

Znate li gde su „Topovske šupe“?

Tekst: Ružica Mevorah, foto Beoinfo

Beogradski glas – Brojni prilozi u štampanim i elektronskim medijima svedoče ovih dana o ozbiljnim sukobima u Beogradskoj jevrejskoj opštini. Obe strane potežu „Topovske šupe“ kao argument, kunu se i jedni i drugi da se upravo oni bore protiv rušenja „Topovskih šupa“, optužuju one druge da su se saglasili s rušenjem i, koliko vidimo, jedino dobro što iz tog sukoba može da proizađe jeste skretanje pažnje javnosti na stratišta Holokausta u Beogradu. Tačnije na činjenicu da ne postoje. A bezmalo nas 80 godina deli od zime prve ratne godine u kojoj su Nemci proglasili da je Beograd „Juden fraj“, prva prestonica Evrope u kojoj više nema Jevreja.

Kad je reč o pomenutom sukobu, sigurno je samo da su održane dve izborne skupštine u Beogradskoj jevrejskoj opštini (BJO) i izabrana dva rukovodstva. Pošto je BJO daleko najveća jevrejska zajednica u zemlji, još dve izborne skupštine proizvod su istog sukoba, pa se u medijima dve osobe predstavljaju kao predsednici Saveza jevrejskih opština Srbije.

Sigurno je takođe da će sukob morati uskoro da se razreši. Zašto? Pa zato što je Srbija pre tačno dve godine donela Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika i obavezala se da 25 godina isplaćuje po sto miliona dinara godišnje na ime obeštećenja, s tim da ta sredstva čitava jevrejska zajednica namenski troši. Proučavanje i dokumentovanje Holokausta jedna je od Zakonom propisanih namena, pa smo i mi pisali o naučnim poduhvatima i javnim skupovima finansiranim iz tih sredstava. A država, je li, ipak mora da zna s kim će da sarađuje.

Da odgovorimo najzad i na pitanje iz naslova teksta. Sigurni smo da ogromna većina Beograđana ne zna gde su „Topovske šupe“, iako je reč o prvom logoru smrti koji su Nemci uspostavili u okupiranom Beogradu.

„Topovske šupe“ čine dve zapuštene kuće na Autokomandi. Pre Drugog svetskog rata to je bio deo vojnog kompleksa, a Nemci su ih pretvorili u logor. U toku masovnih egzekucija, od septembra do decembra 1941, u logoru „Topovske šupe“ stradalo je 5.000 Jevreja, mahom muškaraca od 14 godina pa naviše, kao i 1.500 Roma. Za samo nekoliko meseci potpuno je uništena muška populacija Jevreja, a odmah posle toga sledilo je interniranje žena i dece jevrejskog porekla u logor „Staro sajmište“. Muškarci su te zime ’41/42. streljani. Žene i deca, ono što nije stradalo od zime i boleština, ubijani su u kamionima dušegupkama.

Kako kaže američki istoričar Kristofer Brauning, Nemci su u Beogradu „nagovestili efikasnost i rutinsku hladnokrvnost koja će kasnije biti usavršena u logorima smrti“. On zato taj zločin posmatra kao „začeće jednog šireg plana za uništenje evropskih Jevreja“. Naši istoričari kažu da je Beograd drugo bio najveće stratište Holokausta na eks-ju prostoru. Eventualno deli jezivo drugo mesto sa sistemom logora Pag.

Sada rušenje preti obema zgradama „Topovskih šupa“. Jedna se nalazi na parceli koju je „Delta“ kupila od Grada za izgradnju šoping centra i verovatno bi ga već podigli da im je vlast SNS-a sklonija. Druga je zgrada na gradskoj parceli, ali preko nje ide trasa magistralnog auto-puta. Ruševno stanje te dve zgrade savršeno ilustruje odnos Beograda prema „Topovskim šupama“. Ne samo odnos ove vlasti, već svih vlasti od Drugog svetskog rata naovamo. Jevrejska zajednica može samo da se bori protiv zatiranja uspomena. Da su jedinstveni, verovatno bi se lakše izborili za podizanje memorijalnog centra dostojnog žrtva.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 04. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas