IM000218.JPG
Beograd na dlanu

Vremeplov: Najstarija beogradska kuća

Piše: Ružica Mevorah

Beogradski glas – Kuća u Ulici cara Dušana 10, koja danas vapi za neimarskom rukom, višestruko je značajan spomenik kulture. Najstarija je sačuvana poslovno-stambena zgrada u Beogradu, jedan je od retkih simbola urbanog razvoja Beograda van tvrđave, a nastala je u vremenu austrijske okupacije Beograda, kada se na ovim prostorima sukobljavaju dva carstva, dve vere, kada se, zapravo, sfera zapadnog kulturnog uticaja širi na Istok. Najzad, ona je jedan od retkih tragova barokne arhitekture s ove strane Save i Dunava, dok ih je u Zemunu je znatno više.

Od kuća do laguma

Kuća je počela da se gradi najverovatnije 1724. godine, a vlasnik Elijas Flajšman uselio se 1727. Flajšman se doselio u Beograd nakon austrijske okupacije varoši (1718‒1739) i brzo postao ugledan građanin. Doselio se prateći vojsku, kao remenarski majstor, a vremenom je postao savetnik u opštinskom veću i dobrotvor aškenaske jevrejske opštine. Ta je oduvek okupljala manjinu beogradskih Jevreja jer većina je na ušće Save u Dunav stigla prateći tursku vojsku, s juga. Sefardi, Jevreji proterani iz Španije, bili su relativno zaštićeni u Otomanskom carstvu. Bili su im dozvoljeni novčarski poslovi jer je Turcima vera to branila, pa su neki bili i dobrostojeći svet.

Austrijska okupacija Beograda ima veliki značaj za urbani razvoj današnje prestonice. Pogranično naselje uz tvrđavu počinje najzad da se pretvara od turske kasabe u zapadnjačku varoš, ali će još dugo ostati poprište sukoba Istoka i Zapada, pogranična karaula, kako je to govorio Borislav Pekić, i međa interesnih sfera različitih kulturnih uticaja.

Kuća Elijasa Flajšmana bila je jedna od sedam novoizgrađenih zgrada na početku današnje Dušanove ulice, koja se zvala Duga čaršija, pa zatim Trgovačka ulica. Svih sedam kuća, delom stambenih, a delom podignutih da budu zanatske i trgovačke radnje, sazidane su na novouspostavljenoj liniji regulacije buduće saobraćajnice, a prema regulacionom planu Švajcaraca Nikole Doksata de Moreza, inženjera i pukovnika austrijske vojske. Taj njegov plan predviđao je, pored ostalog, potpunu transformaciju ove ulice – njeno proširenje, izgradnju spojenih kuća u nizu i formiranje većih pravilnih blokova. Sve što je do tada bilo nepoznato u Beogradu.

Gradnja u Beogradu po Doksatovom regulacionom planu započeta je 1723. godine, dve godine pre nego što ga je krajem aprila 1725. usvojio Dvorski ratni savet u Beču.

De Morez je tragično nastradao podno zidina Kalemegdana, pošto su ga austrijske carske vlasti optužile za veleizdaju i pogubile. U zapisima hroničara zabeleženo je da je njegovim pogubljenjem trebalo da se prikrije tačna lokacija tajnih prolaza koji su vodili u tvrđavu i iz nje.

Priča o tajnim prolazima preživela je inače do danas. Svih sedam prvobitno sagrađenih kuća bilo je povezano podrumima i navodno lagumima s tunelom koji je vodio ka tvrđavi. Kuća sačuvana do danas bila je druga po redu u nizu, gledano od Kalemegdana.

Podrum zgrade u Dušanovoj 10 i danas se proteže dužinom celog placa i  kuće. Svodovi u kući napravljeni su lučno, što se može videti i sa ulice, a podrum je takođe napravljen lučno sa svodovima i garantuje stabilnost celog objekta već skoro 300 godina. Najviša tačka podruma je četiri metra, a nivo dunavske vode nalazi se na pet metara od donjeg nivoa podruma.

Od krojača do pekara

Od sedam prvobitno sagrađenih zgrada, tridesetih godina 20. veka postojale su još samo dve. Zdanje u Dušanovoj 10 doživelo je znatne izmene u spoljnom izgledu tokom obnova krajem 19. veka i oko 1930. godine. U prvoj obnovi kući je promenjen krov i, pretpostavlja se, snižen u odnosu na prvobitan izgled, a fasadna plastika je stilski prilagođena izgledu tadašnjih beogradskih zgrada. U obnovi posle Prvog svetskog rata krovna konstrukcija joj je potpuno izmenjena, a dekorativni elementi sa fasade su uklonjeni. U istom prostoru u kojem je Elijas Flajšman imao remenarsku radnju pre Drugog svetskog rata i tokom nemačke okupacije Beograda (1941‒1944) bila je piljarnica Vojislava Jančića. Nakon posleratne nacionalizacije tu se uselila tekstilna radnja „Narodni heroj Anđa Ranković“, čiji je pogon bio u mističnom podrumu zgrade. Iz te radionice kasnije je nastao čuveni tekstilni gigant „Beko“, sagrađen nekoliko stotina metara dalje.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!