Beograd na dlanu

Vremeplov: Najhladnije prestoničke zime

Beogradski glas – Pre dva meseca „Lengli“, istraživački centar NASA, saopštio je da nas čeka najhladnija zima svih vremena. Rekoše da je pri kraju jedanaestogodišnji Sunčev ciklus, da Sunce ulazi u jedan od svojih minimuma u kosmičkoj eri, da Sunčevih pega mesecima nije bilo, da je ultraljubičasto zračenje naglo opalo i da velike hladnoće dolaze. Dva meseca je prošlo, zima u Beogradu još nije, pa još ima vremena da se NASA prognoza obistini.

Upravo smo inače usred drugog snežnog talasa ove zime sa prognozama između nule i minus pet stepeni, što nije strašno, izuzev za javni prevoz.

Ekstremne klimatske i vremenske pojave učestale su poslednjih nekoliko godina, kaže Jasminka Smailagić iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), a u prilog tome govore poplave, suše, toplotni talasi i talasi hladnoće.

Sneg i u oktobru

U Srbiji se temperature vazduha mere od 1888. godine, pa RHMZ čuva podatak da je zima 1891. bila najhladnija u Beogradu, s prosečnom temperaturom vazduha od minus 4,5 stepeni Celzijusovih. Najtoplija je bila zima iz 2007, sa srednjom temperaturom od 7,5 stepeni.

Prestonički rekord je 80 centimetara snežnog pokrivača iz 1962. U novije vreme RHMZ beleži da je 1999. i 2011. bilo najviše dana pod snegom, čak 44. U Beogradu se prvi snežni pokrivač formira obično krajem novembra i početkom decembra. Godine 1908. grad je bio najranije pod snegom, 20. oktobra, a 1951. godine najkasnije, tek 19. januara.

Pred kraj 2018. iskusili smo koliko je košava dragocena za zdravlje Beograđana. Nedelju dana grad su pritiskale magle i smog, zagađenje je bilo rekordno i nikakvi nam instrumenti nisu bili potrebni da budemo toga svesni, dovoljno je bilo izaći na ulicu i udahnuti. Košava je jedan od zaštitnih znakova Beograda i nekada se, kad dune u hladne zimske dane, znalo ko je dođoš, a ko starosedelac. Dođoši su izlazili na ulice pokriveni kapama i šeširima, a starosedeoci umotani u vunene šalove i marame, koje košava ne može da oduva.

Godine 1953. između 11. oktobra i 10. novembra, zabeleženo je da je orkanska košava duvala 31 dan bez prekida!

Nekada davno Dunav i Savu led bi okovao svake zime. Otkako je podignut Đerdap, a svečano je otvoren 1972, ni košava više nije što je nekad bila, pa su i beogradske zime blaže. Jeste Dunav bio pod santama 2017, a Božić tog januara bio najhladniji Božić u drugoj polovini 20. veka, ali daleko od toga da se moglo peške preko Dunava.

Ratne 1942. godine ne samo da se išlo peške preko reka nego su se i saonice prezale. Evo kako je „Novo vreme“ pisalo te godine o snalažljivosti beogradskih i pančevačkih poštara.

Poštari peške po Dunavu

„Poslednjeg dana januara poštanski saobraćaj između dva grada ponovo je uspostavljen. Budući da se pošta između Beograda i Banata nagomilala, odlučeno je da se pristupi razmeni pošte na jedan sasvim nov, ali i dosta rizičan način. Izvršen je telefonski dogovor da se poštanske pošiljke donesu do sredine Dunava i da se tamo izvrši razmena. Juče je prvi put izvršeno prenošenje pošte na ovaj način. Poštanski organi iz Beograda pošli su oko osam i po časova i poneli više džakova sa pismima i ostalim poštanskim predmetima. Oni su prešli preko dela Pančevačkog mosta. (Podsećamo da je tokom 1941. godine Pančevački most bio srušen, tako da su mogli da se koriste samo neki njegovi delovi.) Na kraju Pančevačkog mosta sa beogradske strane spuštene su lestvice. Bilo je prisutno 15 poštanskih službenika iz Beograda i svi su se oni dobrovoljno prijavili za ovaj posao. (I ta rečenica je diskutabilna jer je „dobrovoljno prijavljivanje“ tokom okupacije bilo „stimulisano“ posebnim sredstvima.)

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 09. 01. 2019.

Naslovna za sredu 09. 01. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas