Beograd na dlanu

Vremeplov: Grobnica koje odavno nema

Beogradski glas – Pre mesec dana su, tokom rekonstrukcije Trga republike, otkriveni arheološki ostaci ispod Trga i odmah u javnosti pripisani Stambol kapiji. Ispostavilo se da nije u pitanju Stambol kapija iz turskog vakta već Virtemberška kapija iz vremena kratke Austrougarske vlasti. Podignuta 1725. godine, a porušena u zimu 1739/40. godine, ličila je inače, po dimenzijama i gabaritima, na postojeću baroknu kapiju Evgenija Savojskog ispod Kalemegdana, u Donjem gradu. Ono što sigurno neće biti pronađeno na Trgu republike, a nekada je tu bilo, jeste grobnica sovjetskih vojnika palih 1944. godine u borbama za glavni grad. O toj grobnici, koju su Beograđani davno zaboravili, svedoči i fotografija Foto-dokumentacije „Borbe“, koju objavljujemo.

Fotografija je snimljena u jesen 1945. u Beogradu, 20. oktobra, na dan kada je glavni grad slavio prvu godišnjicu oslobođenja u Drugom svetskom ratu. Proslava je te davne 1945. počela polaganjem venaca na grobnicu sovjetskih vojnika palih za slobodu glavnog grada i sahranjenih na Trgu republike 22. oktobra 1944. Tu su počivali do 1949, kada je spomenik srušen, a kosti crvenoarmejaca preseljene na Groblje oslobodilaca Beograda.

Sve što se te jeseni dešavalo u Beogradu, pa i ova komemoracija, bilo je u znaku izbora za Ustavotvornu skupštinu, koja je 29. novembra 1945. usvojila Deklaraciju o proglašenju Federativne Narodne Republike Jugoslavije, a posle dva meseca i Ustav FNRJ. Na dan usvajanja Ustava, 31. januara 1946, Ustavotvorna skupština pretvorena je u Narodnu skupštinu. Tako su ozakonjene tekovine narodnooslobodilačkog rata, zbačena je monarhija i uspostavljena republika.

U grobnici na Trgu republike sahranjen je bio i Nikolaj Kravcov (1921‒1944), jedini borac Crvene armije koji je dobio zvanje „heroja SSSR“ za borbe u Beogradu.

Lajtnant (poručnik) medicinske službe 42. samostalne lovačko-artiljerijske protivtenkovske brigade jurišao je 15. oktobra na zgradu Glavne pošte. Crvenoarmejci su bili zasuti vatrom iz podruma susedne zgrade, a Kravcov je mašinkom i bombama uništio bunker, pa pao, pokošen poslednjim švapskim rafalom. Preminuo je od rana u bolnici 17. oktobra i sahranjen na Trgu republike.

U oslobođenju Beograda učestvovalo je oko 300.000 vojnika, a broj oklopnih vozila koji je došao sa Crvenom armijom do tada nije viđen na celokupnom jugoslovenskom ratištu. Žrtve su bile ogromne, pa su i ulične grobnice nicale odmah nakon borbi, gde god je bilo slobodnog zemljišta.

Na Trgu republike sahranjeni su bili borci i oficiri sovjetskog Četvrtog gardijskog mehanizovanog korpusa, te 73. i 236. streljačke divizije. Grobnica je odmah obeležena mermernim spomenikom, na kom su se nalazila dva krsta sa strane, crvena petokraka na vrhu i spisak poginulih. Tekst natpisa je glasio: „Večna slava herojima palim u borbama za slobodu i nezavisnost naše Domovine i bratske Jugoslavije“.

Tog 20. oktobra 1945. godine venac je na grob crvenoarmejaca položila delegacija Beograda s Milijanom Neoričićem (1922–2014) na čelu. Neoričić je bio prvoborac i jedan od oslobodilaca Beograda. Bio je i predsednik Narodnog odbora Beograda od 1961. do 1964. (gradonačelnik), kasnije savezni sekretar za saobraćaj i veze i predsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 09. 01. 2019.

Naslovna za sredu 09. 01. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas