Beograd na dlanu

Vremeplov: 140 godina zidamo Hram Svetog Save

Tekst: Ružica Mevorah

Beogradski glas – Jedna od stvari koje smo shvatili tokom prošlonedeljne zvanične posete ruskog predsednika Vladimira Putina Beogradu jeste da ćemo Hram Svetog Save završiti ove godine. Pet miliona dolara dodatne pomoći obećao je Putin za živopisanje Hrama. Sigurno je da bez tih para crkva ne bi sinula punim sjajem ove godine, kada SPC slavi 800 godina od dobijanja nezavisnosti, jer zasad je samo četvrtina unutrašnjosti crkve pokrivena mozaicima. SPC je dobila autokefalnost 1219. godine kada je patrijarh Manojlo I Carigradski rukopoložio u Nikeji Svetog Savu (Rastka Nemanjića) za arhiepiskopa srpskih i primorskih zemalja. U Trnovu u Bugarskoj Sveti Sava (1174‒1236) upokojio se 14. januara po starom, 27. januara po novom kalendaru, i taj dan se od 1840. godine u Srbiji obeležava kao crkvena i školska slava.

Oduvek su i svuda veliki hramovi podizani decenijama, nekad vekovima, pa nije ni beogradski hram prvog srpskog prosvetitelja nikao preko noći.

Pre ravno 140 godina (1879) Matija Ban, Srbin katoličke vere iz Dubrovnika, predložio je „Upraviteljstvu Varoši Beogradske“ da na Vračaru podigne crkvu Svetom Savi. Ban je tih godina kupovao zemlju po periferiji prestonice, pa jedno beogradsko brdo danas nosi njegovo ime.

Godine 1895, tri veka nakon spaljivanja moštiju Svetog Save, u Beogradu je osnovano Društvo za podizanje hrama na Vračaru, na mestu spaljivanja njegovih moštiju. Potonja istorijska istraživanja pokazala su da se taj događaj verovatno nije desio na današnjem Vračaru, koji je tada bio daleko od zidina grada, već na uzvišenju Čupina umka, na Tašmajdanu, koji se tada zvao Vračar. Mošti su Turci doneli iz Bugarske, kažu istoričari, i spalili ih na mestu današnje Crkve Svetog Marka.

Prvi javni konkurs za izradu projekta hrama raspisan je 1905, ali odbačeno je svih pet prispelih radova. Naredni konkurs raspisan je nakon velikih ratova 1926. i na njega su stigla 22 projekta. Prva i treća nagrada nisu dodeljene, drugu je dobio Bogdan Nestorović (1901‒1975), a dva rada su otkupljena, Nestorovićev i projekat Aleksandra Deroka (1894‒1988).

Odbor za izgradnju hrama poverio je 1930. godine izradu glavnog projekta arhitektama Nestoroviću i Deroku i inženjeru statike Vojislavu Zađinu. Temelje je 1935. osveštao patrijarh Varnava, a do nemačke okupacije podignuta su dva zida visine sedam i 11 metara. Okupator je koristio prostor unutar nedovršenog hrama kao parkiralište, a 1944. su ga za istu svrhu koristili partizani i Crvena armija. Kasnije su razna preduzeća koristila prostor kao magacin. Društvo za izgradnju Hrama prestalo je da postoji 1941.

Patrijarh German, na čelu SPC od 1958, obnavlja ideju o podizanju Hrama. Nakon 88 ponovljenih molbi i isto toliko odbijanja, dobija dozvolu u leto 1984. Branko Pešić (1921‒2006), profesor Arhitektonskog fakulteta, imenovan za novog arhitektu Hrama, prepravio je prvobitni projekat da bi se bolje iskoristili novi materijali i građevinske tehnike.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!