Beograd na dlanu

Van turističke rute – Botanička bašta „Jevremovac“: Zeleni muzej na otvorenom

Piše: Radenka Marković

Foto: Botanička bašta „Jevremovac“

Beogradski glas – Bogati i moćni Srbi znali su nekada da cene nauku i obrazovanje, pa su i pomagali institucijama koje se time bave. Zahvaljujući tome je i Velika škola u Beogradu, preteča današnjeg Univerziteta u, dobila botaničku baštu. Bilo je to pre 130 godina, kada je kralj Milan Obrenović Velikoj školi darovao 4,83 hektara zemljišta. Na tom prostoru nekada su se nalazili vinogradi, odnosno voćnjaci Obrenovića, a jedini uslov kralja Milana bio je da se bašta nazove po njegovom dedi Jevremu.

Imenom „Jevremovac“ sačuvana je uspomena na darodavca ove biljne oaze u centru grada, gde na otvorenom prostoru raste oko 1.500 različitih biljnih vrsta iz raznih delova sveta, a u staklenoj, zatvorenoj bašti, u posebnim uslovima, još oko 1.000 vrsta. Posetioci Botaničke bašte mogu u pravoj maloj šumi videti stare brestove, stabla kavkaskih zelkova, razne vrste borova, kestena, tuja, čempresa, ginko bilobu, kedrove, sekvoje. U zatvorenoj staklenoj bašti pak rastu biljke iz tropskih, pustinjskih i polupustinjskih predela, divne orhideje, palme, kaktusi, mlečike. Onaj ko ne zna kako, recimo, izgleda drvo banane ili kafe, sa sve crvenim bobicama i po dva zrna kafe unutra, može da ih vidi baš u ovom delu bašte.

Najstariji je hrast lužnjak

„Jevremovac“ je pun starih stabala. Ipak, zna se koje je najstarije – stablo hrasta lužnjaka.   

– Procenjuje se da je staro između 140 i 150 godina. Hrast je posađen još pre nego što je ovaj prostor dat Velikoj školi, te je stariji i od same bašte. Svedok je mnogih vremena, pa ga mi u šali zovemo „istoričar“ – otkriva nam biolog Mira Fiškalović, pomoćnik upravnika i stručni saradnik za otvoreni prostor Instituta za botaniku i Botaničke bašte „Jevremovac“.

Dva stabla neobičnog imena – gvozdeno drvo, nisu stara kao hrast lužnjak, ali su veoma zanimljiva. Jedno, ono koje potiče iz Severne Amerike, ima plodove koji podsećaju na čamac. Ljudi su nekada od njega i pravili čamce, međutim, kako priča naša sagovornica, nije im bilo jasno zašto ti čamci potanjaju. Tek kasnije nauka je istraživanjima utvrdila da je problem u tome što drvo ima veliku gustinu, pa kada se recimo njegova grana stavi na površinu vode, ona potone umesto da pluta, kao granje drugog drveća.

– Posetiocima je posebno interesantno što seme ovog drveta, kad se baci na beton, odzvanja kao kamen, što je jedan od kurioziteta u svetu botanike. Drugo gvozdeno drvo poreklom je iz Irana. Zovu ga i iranska bukva, a krošnja mu je izuzetna. Toliko je gusta, da mi deci koja ovde dođu pričamo kako je ona odličan i suncobran i kišobran. Leti pravi debelu hladovinu, a kad pada slabija kiša ispod nje se neće pokisnuti. U jesen ta krošnja bude prelepa. Listovi dobiju nestvarne boje, od žute, preko narandžaste, do braon, pa bordo i crvene, kao da je neko slikarskom četkicom bojio svaki listić posebno.

Žubor vode iz Japanskog vrta  

Svaka biljka u bašti posebna je priča. I svaki kutak. Posebnu pažnju privlači Japanski vrt, a 18. maja biće 15 godina otkad postoji. Posetioci ga najviše vole jer, osim žubora vode u njemu, osete mir i opuštenost, preko im potrebne nakon napornog radnog dana. Vrt je i veoma fotogeničan, pa se mladenci rado fotografišu u njemu.

– Imamo i kutak prilagođen deci. Stavili smo debla i panjeve, tako da liči na šumski ambijent. Deca sa sobom donesu igračke, pa se tu igraju. Deca sa roditeljima su i inače naši česti posetioci, jer ovde mogu da uživaju u prirodnom okruženju, a pritom su bezbedna pošto nema saobraćaja. Ove godine otvorili smo i mali vizitorski centar. U njemu, u blizini vaj-faj drveta, uz kafu, vodu, sok, može lepo da se provede vreme, pa i deo radnog vremena. I inače ovde dolazi sve više ljudi sa laptopovima da rade na miru – kaže Mira Fiškalović.

Mir i lepota bašte dovode joj razne goste. Među njima i filmadžije, koje su ovo mesto prepoznale kao retko lepo i podesno za snimanje filmskih sekvenci. Takođe i reklama, čak i za daleka tržišta, kao što je rusko.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!