Beograd na dlanu

Uzbunjivač: Opasnost stiže sa krova

Piše: Bojan Dimitrijević

Beogradski glas – Pre nekoliko nedelja u svim medijima osvanula je vest da je žena u poznim godinama ubila investitora koji ju je maltretirao. Pišu se peticije da se ona oslobodi, ali ne gine joj pod stare dane Požarevac.

U Ulici vojvode Stepe godinama se gradila jedna zgrada sa četiri ulaza. Prolaznici su je prozvali „Skadar na Bojani“. Investitor se „zakucao“ sa obavezama i nije mogao dalje. U pomoć priskače vlasnik jednog beogradskog holdinga koji odlično posluje. Otkupljuje desno krilo nedovršene zgrade i završava je, a dobijenim novcem prvobitni investitor nekako nastavlja da završava preostali, levi deo.

Gušenje na Badnje veče

Kako i u kom momentu se u celoj priči obreo Željko Ristić, široj javnosti poznat sa stranica žute štampe, nije baš najjasnije. Uglavnom, prvi stanari koji su se uselili u desno krilo sreću se s problemima vezanim za sopstvenu bezbednost. Naime, između te, sada već dve zgrade sa po dva ulaza, u podrumskom prostoru koji ih spaja dotični biznismen instalirao je kotlarnicu na pelet koju je uz odobrenje investitora oba krila priključio na sistem grejanja obe zgrade. Kotlarnica je bez adekvatnih dozvola nadležnih državnih organa, a njome upravljaju potpuno nestručna lica. Ovu informaciju stanari su dobili od renomiranog sudskog veštaka u penziji koji je bio na zajedničkom sastanku sa predstavnicima stanara i gorepomenutim biznismenom.

Stanari su se obraćali nadležnim organima, medijima, ali pitanje bezbednosti i dalje nije rešeno. Prvi useljeni stanari su već dočekali pet badnjih večeri u svojim stanovima. Jedne godine proveli su Badnje veče po hodnicima izbezumljeni u zgradi punoj dima, ne znajući gde da idu po ciči zimi sa bebama starim nekoliko nedelja. Nestručno lice koje je bilo zaduženo za zagrevanje kotlarnice pretrpalo je kotlarnicu i otišlo kući. Ona se zagušila i dim je krenuo po zgradi. Preživeli su, niko se nije ugušio.

Iako je zgrada po prvobitnom projektu trebalo da ima priključak na sistem „Beogradskih elektrana“, to se nikada nije dogodilo i verovatno je to jedan od razloga otežanog dobijanja upotrebne dozvole za obe zgrade. Međutim, investitor koji je otkupio desno krilo obezbedio je konačno 2017. preko legalizacije uknjižbu zgrade, što se sa levim krilom još uvek nije dogodilo i ta zgrada je u tzv. postupku legalizacije, za koju je više puta odbijana. Međutim, sama činjenica da je „u postupku“ omogućuje kome god padne na pamet u toj zgradi da na njoj radi šta god hoće jer im inspektori ne mogu ništa.

Prema rečima aktuelne ministarke Zorane Mihajlović, do Zakona donetog 2014. godine postojala je mogućnost da se divlja gradnja skriva iza postupka legalizacije, ali sve ono što je započeto da se gradi nakon toga podleže rušenju ukoliko nema adekvatnih dozvola.

Čovek koji je na najdobronamerniju sugestiju penzionisanog sudskog veštaka da ugasi svoju kotlarnicu pre nego što pribavi neophodne dozvole odgovorio „Ma daj, bre, uvek se nađe neko ko će nešto tamo od tih piskarala da našvrlja“, prvo je na broju 353 dozidao još jedan sprat, nelegalno naravno, a zatim je u jesen 2017. počeo sa izgradnjom još jednog nivoa visine nekoliko metara, čime potpuno zatvara svetlo stanarima u susednoj zgradi. Ako prava službenosti nisu baš nešto čime će se pravosuđe u ovoj zemlji baviti, a ono, ukoliko neko nastrada zbog posledica nelegalne gradnje, svakako jeste nešto čime se još uvek moraju baviti, po direktivama ili ne.

Odmah nakon početka pomenutih radova nadležni republički inspekcijski organi obavešteni su o nelegalnoj gradnji uz fotografije koje su to dokumentovale. Prva dva meseca nisu se oglašavali. Onda je pronađena službenica kod koje se nalazi predmet. Pravdala se da je to u postupku legalizacije i da ona tu ništa ne može. Na prigovor da je gradnja početa 2017. i da se takva gradnja ne može skrivati legalizacijom, što tvrdi i aktuelna ministarka, organizovan je sastanak sa njenim načelnikom i šefom pravnog tima. Nakon što je problem pola sata izlagao jedan stanar uz silu argumenata, sve troje su držali spuštene glave bez ijednog jedinog odgovora. Na kraju su obećali da će razmotriti predmet „iza vikenda“, ali nikada ništa nisu rešili.

Čekajući olujni vetar

Nakon toga stanari su se obratili Sonji Podunavac, prvoj osobi Sekretarijata za inspekcijske poslove u Beogradu. Do nje direktno se naravno nije moglo, ali je ljubazna sekretarica zamolila da se pošalje dopis na koji će sigurno biti odreagovano.

Odreagovano je tako što je dana 9. jula 2018. upućen odgovor koji počinje sa: „Dana 26. 10. 2018. primljene su vaše inicijative…“ Osoba koja je to sročila, a po struci je diplomirani inženjer građevine, ima ozbiljnih problema sa kalendarom. U tom maniru je sročen ceo odgovor koji ima za cilj da kompletnu inspekcijsku službu Grada Beograda amnestira od „divlje gradnje“ kao da neko drugi u Beogradu prima platu koja dolazi iz budžeta koji pune građani Beograda da bi rešavao njihove probleme sa ljudima koji krše zakone ove zemlje. Objekat koji niče već godinu dana na krovu zgrade 353 sadrži u sebi ogromne table sa staklenom vunom koje su postavljene na improvizovanu metalnu konstrukciju. Sem toga, sklepane su neke table od dasaka koje treba da sačinjavaju deo „panorame“ te renomirane građevine. Povremeno, prilikom jačeg vetra te daske lete s krova na prolaz između dve zgrade, a nedavno je poletela dole i jedna tabla ispunjena staklenom vunom dužine preko dva metra i pala na ulicu. Srećom, niko nije bio povređen.

Trošarina je poznata po tzv. ruži vetrova, tako da njenim žiteljima na poslednjim spratovima ni leti nije neophodna klima jer uvek duva neki blag vetar. On se, međutim, s jeseni pretvara u oluju. Dolazi jesen. Jači vetar počupaće kompletnu konstrukciju i sve će se sručiti na ulicu. Ispred zgrade je parking sa automobilima, a preko puta okretnica tramvaja i manji park koji je uvek pun. Ukoliko počne da leti sa krova zgrade br. 353, mala je verovatnoća da neće biti ogromne štete ili da neće neko nastradati od tabli lima ispunjenih staklenom vunom koje lete sa visine od preko 20 metara.

Moje pitanje je: Ko će biti kriv? Neodgovorni investitor te građevine, stanari okolnih zgrada koji svakoga dana gledaju kako da što pre tuda prođu sa decom, ali ne preduzimaju ništa, inspektorka koja je dobila predmet po kome ništa konkretno nije uradila godinu dana, njeni šefovi koji joj možda to ne dozvoljavaju jer žena deluje kao savesna osoba svezanih ruku – Sonja Podunavac, za koju se priča da je veoma savestan i revnosan državni službenik koji je o svemu obavešten, a, ipak, odgovor koji je poslalo lice kome je to naloženo počinje ozbiljnim gafovima s kalendarom?

Ljudi u Srbiji ne uživaju pravnu zaštitu koja, između ostalog, treba da ima i preventivnu ulogu. Reaguje se uglavnom tek kada se nešto loše desi. A i tada više je to predstava za medije nego što se zaista nešto učini. Dok narod čeka da Srbija postane pravna država, dešavaće se da poneka baka, umesto da u parku čuva svoje unuke, bude čuvana kao najveći kriminalac u nekom srpskom zatvoru. Zato što je ubila nesavesnog investitora – „odranije poznatog policiji“.

 

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 05. 12. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas