Beograd na dlanu

Uzbunjivač: Kad „Telekom“ razvlači kablove

Piše: Mileva Popović

Beogradski glas – Hvala bogu što ne živimo u centru. Ljudi se tamo jedva probijaju kroz raskopane ulice, a autobusi svaki čas stanu pa svi izađu i idu peške. Nije prošlo ni dva dana otkako sam tim rečima komšinici penzionerki, koja u centar ne mora da ide, ispričala kako se tamo živi, a radovi su počeli i na našoj Cvetanovoj ćupriji, ulici koja vodi od naselja Medaković III do Velikog Mokrog Luga.

Kod nas nije kopana ulica, kopan nam je trotoar. I to ne da bismo možda dobili bolji trotoar ili bilo šta bolje, već da bi „Telekom“ razvukao i smestio svoje optičke kablove i, naravno, zaradio samo on. Jer od toga mi boljitka svakako nećemo imati. A štete smo imali velike, pošto smo se celo leto jedva provlačili raskopanim trotoarom ulice kojom idemo do prodavnice, pošte, do posla, grada, do lekara, u šetnju. Bilo gde. Da bismo igde stigli, moramo proći njome, odnosno njenim trotoarom, a to je zbog pomenutih radova celo leto ličilo na prelazak preko barikada.

Radnici koji su izvodili radove kopali su svakog dana pomalo. Prvo su bušili asfalt sa trotoara, pa ga skidali, u širinu po recimo 20 centimetara, a u dubinu manje. Jednog dana nekoliko metara na jednom mestu, drugog dana na drugom. Onda bi tako raskopano ostavili da stoji danima, pa bi kasnije u te kanale spuštali kablove, a svuda oko njih – kao kod onih najgorih majstora, kada vam uđu u kuću pa sve isprljaju i tako ostave – ostali bi iskopana zemlja, pesak i šljunak.

Preko toga smo išli danima, a onda, kada bi naišla kiša, sve bi raznela po ulici i okolini. Ljudi su se žalili da im se taj šljunak zabijao u đonove od cipela. Da radnici očiste iza sebe i bar malo nam olakšaju kretanje, zaista je izgleda poslednje što im je padalo na pamet i što im je iko od nadležnih sugerisao da bi valjalo da urade. Verovatno nisu ni primećivali kako se patimo, probijajući se delovima zaostalog trotoara, kako ne bismo završili na prometnom kolovozu.

Radovi su dalje tekli tako što bi nakon polaganja kablova kanale zatrpali peskom, ali ne do vrha, pa su postajala dva nivoa na trotoaru, jedan stari, pravi i drugi, niži koji su oni napravili. Kolica sa malom decom nisu imala kuda da se voze. Bila sam svedok kada je jedna starija žena, prolazeći tim neravninama i starim i novim nivoima pala preko

trotoara. Iscepala je i kolena i pantalone. Popričala sam sa njom dok se pridizala i pribirala. Mentalno, a i stvari koje su joj ispale iz torbe. Rekla mi je da je nedavno ostala bez posla. Čini mi se da su joj teže pale pocepane pantalone nego ogrebana kolena.

Tek nakon nekoliko dana onaj niži nivo trotoara nasut peskom donekle bi prekrili slojem betona, ali je opet bio niži od starog. I tako je opet stajalo nekoliko dana, da bi bilo prekriveno asfaltom. Sve u svemu, oko kilometar ulice, odnosno trotoara i nas koji živimo na tom potezu, gnjavili su celo leto i otežavali nam život i kretanje. Još ima nezatrpanih delova i kablova koji vire i o koje čovek može da se spotakne.

Ponašali su se kao da je taj trotoar njihovo a ne javno vlasništvo i mogu da ga buše kako hoće i koliko dugo hoće. A prvo su bušili u zgradama, gde bi ti kablovi valjda trebalo da završe. Na oglasnim tablama stajalo je kako je sve urađeno uz saglasnost i po želji većine stanara, te da radnicima omogućimo da nesmetano rade.

Lično, nikakvu saglasnost nisam dala i niko me nije ništa pitao povodom toga. Isto su mi rekle i druge komšije koje sam pitala. Taj natpis mi je pre ličio na nešto što je napisao neko kome se može i kome saglasnost stanara i nije potrebna.

Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!