Beograd na dlanu

Savski nasip, mesto gde je svaka gradnja strogo zabranjena: Bićemo žedni kraj vode

Tekst: „Zelena patrola“

Fotografije: „Zelena patrola“ i „Savski nasip“

Savski nasip u Beogradu nekada je bio oaza  prirode! Ovde se nalazi vodozahvat iz koga se vodom za piće snabdeva oko dva miliona građana Beograda. On ima još jednu namenu – da štiti Novi Beograd od mogućih poplava. Problem na ovoj lokaciji počinje 2008. godine kad „moćnici“ počinju da grade ogromne stambene objekte (vikendice, vile) uprkos tome što je to Zakonom o vodama strogo zabranjeno. U pitanju je: zemljište Republike Srbije, vodno zemljište i major korito reke Save, u zaštitnoj zoni izvorišta. Uprkos svemu, veliki kamioni dovozili su godinama kojekakav šut i zemlju kako bi se nelegalni objekti zaštitili od visokih voda reke Save.

Ako krene bujica, biće strašno

Naočigled građana i javnosti nesmetano se odvija divlja gradnja jer nadležne institucije ne preduzimaju ništa kako bi sprečile direktno ugrožavanje nasipa koji štiti Novi Beograd od mogućih poplava. Ovo je područje neposredne i uže zaštite vodoizvorišta na kome se nalazi 16 reni-bunara. Bunari crpe podzemne vode koje piju i koriste svi Beograđani. Vlasnici nelegalnih objekata imaju septičke jame u dvorištima, pa se otpadne vode bez ikakvog prečišćavanja izlivaju direktno u reku.

„Beograd ima aluvijalno izvorište. To je terasa koja se eksploatiše cevastim bunarima i reni-bunarima i koja mora da bude apsolutno zaštićena. Treba da se tretira kao nedodirljiv prostor. Sad se po nasipu kreću višeosovinski kamioni na kojima su buldožeri i bageri, pa se tako nasip rastresa, praktično eksplodira. Od tog nasipa koji je najranjivija hidrotehnička konstrukcija zavise stotine hiljada ljudi. Scenario bi bio stravičan ako bi došlo do pucanja, ljudi ne bi stigli da pobegnu ispred vodenog talasa koji bi se kretao velikom brzinom. Moramo učiniti sve da se to ne desi!“, kaže prof. dr Branislav Đorđević, redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije.

„Ovo je državna zemlja i trebalo bi svi da možemo da uživamo u prirodi. Mi želimo da ovo i dalje bude nasip i vodoizvorište odakle će se ceo Beograd snabdevati vodom za piće. Na njemu se nalaze biciklistička i pešačka staza jer ovaj nasip služi građanima i za rekreaciju. Saobraćaj motornim vozilima po ovom nasipu strogo je zabranjen. Rampe koje bi sprečavale motorna vozila da se kreću ovim nasipom otključane su, ali JP ’Srbijavode’, nadležno za održavanje, ne čini ništa. Danas se na ovom prostoru nalazi između 400 i 500 nelegalnih objekata, sa septičkim jamama“, kaže Oliver Ilić iz građanske inicijative „Savski nasip“.

„Tu objekte imaju vrlo uticajni ljudi, koji imaju mogućnost za koruptivne radnje ka državnim organima. Pojedinci, između ostalih i porodica bivšeg predsednika države Srbije Nikolića, podigli su bespravne objekte. Oni su čak podneli i zahteve za legalizaciju. U međuvremenu su izgradili i 200 metara nelegalnog puta kako bi izbegli čuvare nasipa koje Beograđani uredno plaćaju. Mi smo zbog toga podneli prijavu nadležnoj inspekciji. Nadležni inspektor doneo je rešenje da se naređuje NN licu da ukloni ovaj put, ali on ni do danas nije uklonjen“, napominje Zdravko Janković iz građanske inicijative „Savski nasip“.

Ovo je za vanredno stanje   

„Mi zapravo nemamo problem sa vlasnicima nelegalnih objekata već sa institucijama koje ne reaguju i ne sankcionišu divlju gradnju. Građani koji su izgradili objekte napravili su prekršaj jer se nalaze u zoni zaštite vodoizvorišta, a osim toga i u vodnom zemljištu, tj. u koritu za velike vode. Velika količina đubreta i građevinskog materijala bitno menja režim vode i hidrauličke režime“, ukazuje arhitekta Sonja Pavlović, nezavisna poslanica u Skupštini Republike Srbije.

„Oni prave nasipe prema svojim vikendicama, da usmere tok velike vode tačno na nasip. To je nešto što mi niko u svetu ne bi verovao. Ne bi verovao ni da možemo da budemo tako rušilačka nacija. Ono što država prvo mora da uradi to je da im uruči rešenja da su odbijeni zahtevi za legalizaciju kako bi se obeshrabrili oni koji još uvek tamo grade. Drugo, JP ’Srbijavode’ moraju da postave nepomerljive rampe koje će sprečavati bilo kakav transport. Ne postoji nikakav sud koji bi presudio da te rampe smeju da se sklone“, ističe prof. dr Branislav Đorđević, redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije.

Beograđani plaćaju revitalizaciju za svaki reni-bunar 600.000 evra na godišnjem nivou. Predstavnici građanske inicijative „Savski nasip“ pozivaju se na izjavu dr Jovana Despotovića, profesora Građevinskog fakulteta u Beogradu, koji kaže:

„Beogradsko izvorište jedno je od najkvalitetnijih, a svake godine ima od 100 do 120 litara vode u sekundi manje. Ovaj podatak odnosi se na oko 100 cevastih i reni bunara. To je takav alarm da bi u nekoj normalnoj sredini ljudi proglasili vanredno stanje i momentalno bi se bavili tim stvarima. Ako nastavimo ovako da se ponašamo, mi ćemo za deset-petnaest godina ostati bez vode u bunarima. Što bi bilo katastrofalno. Znači, ukoliko želimo da zadržimo i po količinama i po kvalitetu vodu na sadašnjem nivou, mi moramo pod hitno da sredimo stanje u Makiškom i Surčinskom polju, a ne da sužavamo zone i da dozvoljavamo besomučnu urbanizaciju.

Tim „Zelene patrole“ je prilikom dolaska na Savski nasip snimio polomljenu rampu. Prilikom povratka, posle snimanja od jednog sata, primetili smo da je rampa popravljena. „Kad se hoće, sve se može!“, zaključio je Oliver Ilić iz građanske inicijative „Savski nasip“.

(Preporuka: Link prema emisiji „Savski nasip – Ovo je nečuveno“, iz dokumentarnog TV serijala „Zelena patrola na delu“, u produkciji „Vojvođanske zelene inicijative“: https://www.youtube.com/watch?v=54FhSMf15aQ)

Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Beogradskog glasa!


Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!