Beograd na dlanu

Odnesoše i „Pobednika“

Beogradski glas – Još jedno važno obeležje grada biće odneto sa svog mesta prebivališta. Za razliku od Starog savskog mosta, srećom samo privremeno, na četiri meseca. Reč je o spomeniku „Pobednik“, koji posle 90 godina posmatranja Zemuna sa Gornjeg grada Beogradske tvrđave ide na sanaciju i restauraciju. Radovi na platou su već počeli, a sama skulptura bi trebalo da bude skinuta za dva meseca i nakon četiri meseca rekonstruisanja vraćena na Kalemegdan. Planirano je da se restauracija uradi u ateljeu vajara Zorana Kuzmanovića u Smederevu. Nadamo se da će se spomenik sa restauracije i sanacije vratiti potpuno prav i čist, bez rupa od gelera i metaka, kojih je sada pun.

Obnova temelja i skulpture

Stručnjaci su utvrdili da se spomenik za devet decenija stajanja na Kalemegdanu nakrivio za čak 30 cm u odnosu na svoju vertikalnu osu i da nema nade da će se to krivljenje samo od sebe zaustaviti. A nije valjano ni saniran za sve ove godine. Od 1928, kada je postavljen na Beogradskoj tvrđavi, samo je čišćen od prljavštine, popunjavane su pukotine i spojnice kamenih obloga. Pokušaj od pre 23 godine da se spomenik sanira ugradnjom šipova nije dao očekivane rezultate.

Ovogodišnji detaljan uvid u stanje spomenika, rađen najnovijim tehnikama, pokazao je da je sanacija neophodna. Ona treba da obuhvati kako samu skulpturu tako i podlogu, odnosno temelje na kojima „Pobednik“ stoji, a koji, ispostavilo se, i nisu tako čvrsti i stabilni.

Čudnu je istoriju imao ovaj spomenik, koga zapravo čini bronzana figura nagog muškarca, sa spuštenim mačem u desnoj i sokolom u levoj ruci, na visokom postamentu u vidu dorskog stuba i sa kanelurama na visokoj bazi, delu arhitekte Petra Bajalovića. Zamišljen i počet da se pravi za slavljenje jedne pobede, spletom istorijskih okolnosti postavljen je da slavi jednu sasvim drugu pobedu. I ime je trebalo da mu bude drugačije ‒ „Vesnik pobede“.

Pravljen za jednu slavi drugu pobedu

Prema prvobitnoj zamisli, spomenik je trebalo da simbolizuje oslobođenje od petovekovnog turskog ropstva i pobedu nad Osmanskim carstvom u balkanskim ratovima, da bude u obliku fontane i da stoji na Terazijama. Međutim, sudbina mu je namenila sve drugačije, pa je na kraju priče spomenik postavljen na Kalemegdanu, umesto fontane čini ga samo muška figura na visokom stubu i postolju, a umesto pobede nad Turcima slavi i veliča proboj Solunskog fronta i pobedu srpske vojske u Prvom svetskom ratu.

Do promena u izgledu i nameni došlo je zbog izbijanja Prvog svetskog rata, što je stvar oko izgradnje i postavljanja spomenika odvelo u sasvim drugom pravcu. Njegov autor, vajar Ivan Meštrović morao je zbog rata da napusti Beograd i prekine započeti posao na izradi spomenika, dogovoren sa beogradskom opštinom. Većina delova za spomenik fontanu je u ratu stradala, a preostali su samo oni koje je veliki vajar dao u Češku na livenje. Među njima i figura „Pobednika“.

Žene protiv golotinje na Terazijama

Po završetku rata nije bilo para za grandiozan spomenik sa puno detalja, kakav je prvobitno zamišljen, pa je nađeno kompromisno rešenje da se figura „Pobednika“ postavi na Terazijama. Ali krenule su zamerke javnosti. Zamerano mu je štošta, što nema ničeg srpskog, nacionalnog, nego je takav da bi mogao da stoji u bilo kom gradu na svetu, pa je s tim u vezi bilo i predloga da mu se obuče štagod srpsko, recimo stavi šajkača ili obuju opanci.

A najviše mu se zameralo što je nag. To su mu navodno zamerale žene. Neki beleže da su zbog toga čak i protestovale. Isto kao što su i 1882. godine protestovale tadašnje Beograđanke nezadovoljne izgledom kneza Mihaila na spomeniku koji mu je tada podignut. Uvredilo ih je što knez na glavi nema kapu, a u to vreme se izaći na ulicu bez kape smatralo u najmanju ruku nepristojnim.

Nije slučajno okrenut prema Austriji

Njihovi protesti nisu dali rezultata, ali oni vezani za „Pobednika“ jesu. Spomenik je umesto na Terazijama postavljen na Kalemegdanu, a ima zapisa u kojima se tvrdi da nije nimalo slučajno što je strana spomenika od koje su zazirale ženske oči namerno okrenuta prema Austriji.

Sam Ivan Meštrović je povodom premišljanja gradskih čelnika o mestu postavljanja spomenika i ideje da se figura privremeno postavi na Terazijama, između ostalog, rekao: „Ako su pronašli neko bolje mesto, neka je postave tamo, iako ja ne znam zašto ne bi mogla stajati na Terazijama. Na kraju, može da ostane tamo gde je i do sada bila – u šupi. Što se mene tiče, ja bih najviše voleo da se nađu mogućnosti da izgradim celu česmu onako kako je zamišljena.“

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!