Beograd na dlanu

Ode, a mogao je još da služi

Beogradski glas – Ode Stari savski most! Jedan od samo četiri drumska mosta u gradu na dve reke. Umesto da sagrade novi most, ruše ga, pa će na njegovom mestu da podignu novi. Nerazumno, u najmanju ruku. Autodestruktivno, kažu stručnjaci. Služio je 77 godina i mogao bi da služi još toliko, u najmanju ruku.

Sagradila ga je firma „CH Juho“ iz Dortmunda, a trebalo je da premosti Tisu kod Žablja, ali Nemci su srušili Most Kralja Aleksandra (Brankov most) tokom bombardovanja Beograda 6. aprila 1941, pa su ovaj isekli i u delovima preneli u Beograd. Ukupna dužina mu je 430 metara, širina 40 m, a najveći raspon između stubova 157 m. Prvo ime bilo mu je Most princa Eugena, a u poslednjih 35 godina, otakako preko njega idu tramvaji, najčešće kažemo Tramvajski most.

Spasao ga je Miladin Zarić

Stari savski most bio je jedini veliki evropski most koji nije srušen tokom povlačenja nemačke vojske. Nemci su ga minirali u oktobru 1944, ali Miladin Zarić, učitelj koji je živeo blizu mosta, nekoliko je dana posmatrao gde Nemci postavljaju eksploziv. Kad se Crvena armija približila gradu, 20. oktobra 1944, otišao je na most i rizikovao život da spase jedinu vezu između centralne Srbije i Srema. Drveni sanduk pun eksploziva bio je pričvršćen ispod trećeg stuba mosta, štapin je već bio potpaljen, ali Zarić je našao lopatu pored mrtvog nemačkog vojnika i udarao po štapinu dok ga nije presekao.

Most je lepo služio i sa prvobitnim drvenim prilazom sve do 1964. Tada su stručnjaci predložili gradonačelniku Branku Pešiću da ga obnove. Rekonstrukcija je trajala pet godina, a most je dobio betonsku ploču. Kad su 1984. postavljene tramvajske šine, betonska ploča je zamenjena čeličnom. Zbog male propusne moći urađena je još jedna obimna rekonstrukcija (od oktobra 2007. do aprila 2008), što mu je podiglo kapacitet na 30.000 vozila dnevno.

Otpisao ga je Siniša Mali

Tadašnji gradonačelnik Siniša Mali najavio je u martu 2016. veliku rekonstrukciju mosta, koja je trebalo da počne krajem 2017. Mali i Milutin Folić, tadašnji gradski arhitekta, pričali su naveliko o tom poduhvatu narednih 15 meseci: po jedna dodatna traka za automobile u svakom smeru, sečenje i podizanje luka da bi se dobio još jedan sprat za pešake itd. Međutim, u maju 2017, čim je grad objavio publikaciju o projektu, promenili su ploču. Sad je most bio zastareo, ima drvene pilone, nepodoban je za saobraćaj, smetnja rečnom saobraćaju, treba ga srušiti, pa podići novi, koji može da liči na stari, ali ne mora (Folić: „Pa to je samo jedan od mnogih generičkih nemačkih mostova“). Beograđani su odgovorili peticijom, podsetili vlast da je to jedini most koji su Nemci želeli da unište tokom rata, ali nisu uspeli.

Podržala ih je i struka. Inženjer Ljuba Kostić, koji je izgradio više mostova, uključujući i Pavlovića ćupriju na Drini, rekao je da most nikad nije ometao rečni saobraćaj, da svi drugi mostovi na području Beograda, u Obrenovcu, Ostružnici i Pupinov most na Dunavu, imaju drvene pilone, da su piloni Starog savskog mosta zaštićena hrastovina, koja može večno da traje, da je čelična konstrukcija prednost, jer most lako može da se širi, kao što je proširen Brankov most itd. Arhitekta Branislav Jovin, koji je projektovao i rekonstruisao mnoga obeležja Beograda i napravio prvi projekat metroa, rekao je da gradska vlast baca novac na nepotrebne projekte.

Kopija stiže iz Abu Dabija

Da je odluka o rušenju davno doneta, pokazalo se 15. juna 2017, kad je Siniša Mali uz veliku pompu predstavio projekat futurističkog belog mosta s lukovima, jer gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture traži da se sačuva originalni oblik (!). Stari most, reče Mali, neće biti uništen, već će biti premešten na drugu lokaciju, koja još nije izabrana.

Dezavuisao ga je odmah Aleksandar Bojović, član žirija koji je nagradio projekat novog mosta Saobraćojnog instituta CIP. „Ne znamo kako će se to demontirati i premestiti“, rekao je. „Mora biti izabrana nova lokacija, pa analiza, da se vidi da li je to profitabilno.“

Ljuba Kostić, predsednik Udruženja građana „Naši mostovi“, rekao je tada da bi proširenje Starog savskog mosta koštalo upola manje od izgradnje novog. Aleksandra Pavićević iz Institutu za etnografiju SANU napisala je tada esej „Civilizacija neosetljivosti“ i nazvala planirano rušenje „autodestruktivnim“, rekla da vlast sve omalovažava i sve hoće da proćerda. Arhitekta Dragoljub Bakić pitao je, ako je proširenje mosta skupo, šta sprečava vlast da podigne novi most pored starog („Na osnovu onoga što pričaju, zaključujem da neće da im bučni tramvaji idu pored luksuznog naselja“). Javnosti je tog leta 2017. otkrila još jednu vezu između projekta novog mosta, čiju sliku objavljujemo na prethodnim stranama, i naselja „Beograd na vodi“, koje navodno grade arapski investitori. Ispostavilo se da CIP-ov projekat neodoljivo podseća na Most Emira Zajeda bin Sultana Al Nahjana u Abu Dabiju.

U maju 2019. odloženo je rušenje Starog savskog mosta za proleće 2020. Ako sve bude išlo po planu, novi most bi mogao da bude sagrađen do 2023.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!