Beograd na dlanu

Kad potopi Mali pijac

Piše: Ružica Mevorah

Pre stotinak godina niži delovi Beograda gotovo su svake godine bili pod vodom. Ne kaže zalud pesma: „Beogradski Mali pijac potopila Sava“. Verovatno je plavilo i pre 200, 300 i 1.000 godina, ali o tome ne postoje istorijski zapisi. Valjda „redovne“ poplave nisu bile vredne beleženja, bilo je većih čuma i pošasti od vode koja nadođe, pa se povuče. Beograd je prestoni grad nepunih 200 godina, a 2.000 godina pogranična kasaba, čiju tvrđavu Sava i Dunav ipak nisu mogli da dosegnu, što je jedino važno bilo. Ko bi vodio računa o narodu ispod zidina. Valjda zato iz turskog vakta nema pomena o poplavama. No, pedantno Austrougarsko carstvo beležilo je i poplave. 

U knjizi „Katastrofe u prirodi“ Jovan Đ. Marković (2015) navodi da se u proleće 1770. godine Dunav izlio iz korita skoro na celoj dužini kroz Vojvodinu i da je tada potopio i Beograd. Jalija, deo grada na obali Dunava, bila je potopljena i 1795. godine, a to je godina u kojoj je, recimo, Apatin zbrisan sa lica zemlje. Inače, u našoj istoriografiji prvi zapis o poplavi potiče iz 1580. godine, kada su u Crnoj Gori „nestajali ispod talasa zemlja i ljudi, a Crmnica stradala zbog provale oblaka“.

Neuništiva Bara Venecija

Ako hroničarima nisu bile vredne pomena, novinarima su poplave vest oduvek, pa tako otkad imamo novine, imamo i zapise o poplavama. Zato znamo da je od kraja 19. veka do tridesetih godina 20. veka izlivanje Save bilo uobičajeno svakog proleća u prestonici. 

Dvadesetih godina prošlog veka Sava je umela nemilosrdno da se izlije i potopi celu Karađorđevu ulicu. Posle jakih zima sneg bi se otopio, a voda bi neumoljivo nadolazila. Pomenuta kafanska pesma odnosi se na Mali pijac, koji je bio između hotela „Bristol“ i autobuske stanice. Taj deo grada zvao se Bara Venecija, a bivša Glavna železnička stanica podignuta je 1884, tako što je tokom četiri godine svakodnevno nasipan deo Bare Venecije. Bara je nasipana uglavnom iskopom s mesta koje je, pošto je posao obavljen, nazvano Prokop.

Sve do tridesetih godina ostatak bare bio je glavna gradska plaža, a koliko tu ima vode i danas, pokazuje činjenica da se, od septembra 2014, kad je počeo da se gradi „Beograd na vodi“, svakodnevno ispumpava voda ispod postojećih i temelja u izgradnji. 

Postoje brojni članci o tome kako su između dva rata, a u vreme poplava, sve zanatske radnje u celoj Karađorđevoj ulici bile potopljene i kako bi se voda iz podruma potpuno povlačila tek kad bi se proleće prelilo u leto. Tridesetih godina prošlog veka Sava je nasipom odgurana na pristojnu udaljenost od varoških radnji, ali ni tada nije prestala da pokazuje zube, doduše nešto ređe. U novije vreme je taj deo grada dvaput bio poplavljen, 1984. i 2006. Ostalo je zabeleženo i da su Beograđani upozoravani te 2006. godine da ne idu na Adu Ciganliju zato što postoji opasnost od pucanja nasipa.

Kad Dunav udari

Sava, ipak, nikad nije mogla da napravi štete kao Dunav. Jula 1926. Beograd je uhvatio okrajak velike poplave, koja je u Bačkoj i Baranji odnela 60.000 hektara pod usevima, 2.500 kuća i na desetine života. Velike poplave Dunava bile su 1940, 1942. i 1954, a najveća je bila ona iz 1965. Izlivanje Dunava zahvatilo je tada maltene sve tokove reka u slivu, a pod vodom se našlo 150.000 hektara useva, 16.000 kuća i 214 kilometara puteva. Odbrana od te poplave trajala je ukupno 128 dana!

Kod Bogojeva je vodostaj Dunava bio 817 cm! Bogojevo od granice s Mađarskom deli 62 km, a da biste imali predstavu kolika je to voda, evo podataka o vodostaju Dunava u danu zaključenja ovog broja: 389 cm. Kod Bogojeva redovna odbrana od poplava kreće od 600 cm, a vanredna od 700 cm.

Za vreme poplave 1965. godine Dunav je rastao u četiri talasa. Prvi talas naglog porasta vodostaja dogodio se krajem marta 1965, pa je onda reka rasla tokom celog aprila, pa opet sredinom maja, da bi maksimum dostigla krajem juna. Veliku borbu protiv ove poplave pratilo je vreme slično ovogodišnjem. Od 128 dana, kišnih je bilo 50 dana, koji su još više otežavali borbu sa stihijom.

Kad krenu bujice

Niži delovi Beograda puno puta su plavljeni, ali ne ni Savom ni Dunavom, već bujicama posle provala oblaka, kakve imamo ovih dana. Naglo slivenu vodu u grad kanalizacija ne može da propusti, pogotovu kada blatnjava voda začepi slivnike. U jednom takvom nevremenu 18. maja 1949. u bujicama su se udavile četiri osobe, a povredilo se 25 ljudi na području Dušanovca i Marinkove bare.

Beograd ugrožavaju i klizišta, ali investitori i gradski oci o tome slabo vode računa. Na Dunavskom banstolu, u Zemunu, 2006. godine neke kuće našle su se bukvalno na ivici provalije. Na Savskom potezu poznato je veliko klizište na potezu Duboko u Maloj Moštanici, a čitava obala Dunava od Beograda do Smedereva izrovana je s mnogo fosilnih i novijih urvina i klizišta. Jaka pomeranja tla postoje na Karaburmi, Zvezdari, u Slancima i Grockoj, zidovi pucaju i na Kotež Neimaru, pokreće se tlo ispod stadiona „Crvene zvezde“, na Kragujevačkom i Ibarskom putu… 

Severoistočni Veliki Vračar promenio je, recimo, konfiguraciju tokom 1941. i 1942. godine. Njive su se pomerale i do 100 metara, a zabeleženo je i da je desetine kuća oštećeno ili porušeno. Prostorno je veliko i klizište u Ritopeku, koje se ponavlja svakih pet-sedam godina, a dvaput je zahvatilo celu dolinu u kojoj leži selo (1912. i 1942).

Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 03. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas