Beograd na dlanu

Jun je mesec mjuzikla

Piše: Ružica Mevorah

Kao i godinama unazad, Pozorište na Terazijama završava sezonu tradicionalnom akcijom „Jun: mesec mjuzikla“. Od 7. do 23. juna na repertoaru će biti 15 predstava, a karte se prodaju s popustom od 20 odsto. Doduše, poznato je da se kod njih uvek traži karta više, pa požurite. Ipak imaju samo 349 mesta u parteru i 119 na balkonu.

Pozorište na Terazijama slavi ove godine 70. rođendan. Čestitamo! Osnovano je 23. decembra 1949. kao Humorističko pozorište i potom je nekoliko puta menjalo ime. Od 1954. do 1959. zvalo se Beogradska komedija, a spajanjem s Beogradskim dramskim pozorištem (1959) postaje Savremeno pozorište sa dve scene, na Crvenom krstu i na Terazijama. Opet je samostalno od sezone 1975/76. Sigurno su za sva četiri ansambla (dramski, orkestarski, baletski i horski) najteže bile godine u kojima je odlagana u beskraj rekonstrukcija matične zgrade na Terazijama (1991‒2005), ali tih 14 godina samo je još jedna priča o opštem siromaštvu i odnosu (različitih) vlasti prema institucijama kulture. Pozorište je, a to je najvažnije, preživelo i od 2005, iz sezone u sezonu, postavlja sve ambicioznije komade, što Beograđani znaju, vole, cene i nagrađuju vernošću.

Prvo su eks-ju pozorište koje je na repertoaru, pored komedija i opereta, imalo slavne licencirane mjuzikle. Nekad su to bili „Oklahoma“ (1966) i „Priča sa zapadne strane“ (1968), a danas sezonu zaključuju „Grk Zorba“, „Neki to vole vruće“, „Mama mija“, „Fantom iz opere“, Viktor, Viktorija“, „Čikago“ i „Inside out“.

„Fenomen muzičkog pozorišta obuhvata u najvećoj meri kompletnu istoriju pozorišta, od prarituala i antike pa nadalje“, kaže Svetozar Rapajić, profesor emeritus Univerziteta umetnosti u Beogradu i autor knjige „Muzičko pozorište kao umetnička sinteza“, objavljene prošle jeseni.

„Sinteza govora i muzike podrazumeva spajanje, ali ne kao zbir elemenata, već podrazumeva da jedan element, na primer likovni element, prostorni element, nešto menja i u dramskoj igri, nešto menja i u doživljaju gledališta, prema njemu se usmerava i muzička komponenta i obratno“, kaže Rapajić. „Na dramsku radnju, koja je prirodno prepoznatljiva, životna, primenjuju se elementi apstraktne kompozicije, a to su u muzici ponavljanje, gradacija, ritmički crtež, dinamički crtež. Tako nešto što je životno prepoznatljivo postaje ubedljivo. S tom dodatnim stilizacijom, koja ne postoji u životu, ali uz pomoć muzike, postaje ubedljivo i istinito. Pravi ideal je kada se te različite umetnosti spoje u sveukupno umetničko delo. U dobrom muzičkom pozorištu sve je u funkciji drugog, jedno pomaže drugom, i tako se dolazi do optimalnog ljubavnog spoja između različitih umetnosti.“

Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Beogradskog glasa!

Slobodne Novine

Slobodne Novine

Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 06. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač

0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x