Beograd na dlanu

Da li je Beograd uništavao ambroziju poslednjih pet godina: Briga vlast za bolesne građane

Piše: Dr Dragoslav Budimirović, dipl. inž. tehnol. (sekretar Programskog saveta DJB)

Beogradski glas – Prošlog leta Beograđane je danima trovao dim sa deponije Vinča. Ove godine i građane prestonice, kao i velikog dela Srbije, mučio je opasan alergen – polen ambrozije. Građani su se masovno žalili na kijanje, peckanje, suzenje očiju, zapušen nos, stezanje u grudima.

Mediji su objavili da je koncentracija polena ambrozije u Beogradu bila 40 puta veća od dozvoljene granice koja iznosi 15 polenovih zrna po metru kubnog vazduha. U pojedinim danima u Beogradu je bilo i 600 polenovih zrna po metru kubnog vazduha. Najgore od svega je to što od tegoba polenskih alergija pate u najvećoj meri deca i radno sposobno stanovništvo.

Zašto vlast ne štiti građane od ambrozije? Zašto se ništa ne preduzima? Da li je moguće da sadašnja vlast ne može na vreme da pokosi sve površine pod ambrozijom, što garantuje kratkoročnu zaštitu? Za dugoročnu zaštitu potrebno je uništiti ambroziju u korenu. Takođe, važno je da znamo šta se radi na nivou cele države i šta Vlada Srbije preduzima, a ne samo vlasti prestonice, jer se seme vrlo lako prenosi.

Pet godina ne rade ništa

Ono što sigurno znamo, sadašnja vlast preduzela je sledeće: donela je i donosi programe. Evo kakve.
Skupština grada Beograda na sednici održanoj 26. juna 2018. godine donela je:

„Program – ambrozija kao zdravstveni rizik – monitoring i suzbijanje ambrozije sa neuređenih javnih površina na teritoriji grada Beograda u 2018. godini.“

Donošenje programa je naravno neophodno, ali ne ovako.

Program za suzbijanje ambrozije u 2018. godinu nije relevantan jer je donet na bazi podatka za 2011, 2012. i 2013. godinu! Šta je sa prethodnih pet godina? Da li treba da zaključimo da ništa nisu radili na suzbijanju PET godina?

Na grafikonu u dokumentu vidi se drastičan pad površina na teritoriji grada Beograda na kojima je obavljeno suzbijanje ambrozije 2013, 2012 i 2011. Verovatno i u tome treba tražiti uzroke sadašnje katastrofalne situacije. Znači, nije kriva samo sadašnja vlast nego i prethodna. Kao i u mnogim drugim slučajevima, i ovde se vidi kontinuitet neodgovornosti.

U programu za 2018. godinu kao zaključak navodi se sledeće: „Na osnovu analiza iz prethodnog perioda (2011, 2012. i 2013) suzbijanje i uništavanje korovske biljke ambrozija trebalo bi vršiti tokom 2018. godine na neuređenim javnim površinama, gradskom zemljištu na teritoriji grada Beograda na površini od 60 ha, hemijsko suzbijanje.“

SAMO 60 HEKTARA ZA CEO BEOGRAD?! Zašto smatramo da je to mala površina? Zato što ako vlasti ništa nisu radile pet godina, površina na kojoj caruje ambrozija je mnogo veća nego 2012. kada je tretirana ovolika površina.

Za navedenu aktivnost predviđena su sredstva od 30.000.000 dinara!  

Za pokret „Dosta je bilo“ ovakav način rada i rasipanja budžetskih sredstava bez adekvatnog efekta je apsolutno neprihvatljiv! DJB je uputio zahtev svim relevantnim institucijama s pitanjima šta je urađeno i koliko je po ovom pitanju utrošeno sredstava u prethodnih šest godina od kada su na vlasti. O dobijenim podacima obavestićemo javnost.  

Širok spektar tegoba

Na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine mogu se pronaći podaci o alergenom polenu. Ambrozija, u narodu poznata kao limundžik, opaš ili fazanuša, jednogodišnja je korovska biljka koja se obično sreće na zapuštenim građevinskim zemljištima, neobrađenim poljoprivrednim površinama, u vrtovima i slično.

Kod najosetljivijih osoba od osam do 20 polenovih zrna u jednom metru kubnom vazduha može da izazove jake alergijske reakcije. Ambrozija izaziva i niz zdravstvenih problema kao što su: respiratorne smetnje (polenska kijavica, sezonski otitis, astma), digestivne i urinarne smetnje (povraćanje, bolovi u stomaku, dijareja i urinarne infekcije) i reakcije na koži (koprivnjača, angioneurotski edem i ekcem). Sem toga, postoje velike posredne štete po društvo kao što su: povećan broj hospitalizacija, povećan broj poseta hitnoj pomoći, kao i povećan broj izostanaka s radnog mesta i u školi u vreme pojačane koncentracije polena ambrozije u vazduhu.

Da bi se bolje shvatilo koliko je opasan polen njenog veličanstva – ambrozije, mora se znati i sledeće. U polenu ambrozije registrovana su 52 jedinjenja koja su alergogena, od kojih je šest naročito opasno. „Klasične“ (nespecifični agensi) zagađujuće materije vazduha (SO2, NO2, CO2 i druge), sem primarnih negativnih uticaja, dovode i do povećanja broja respiratornih alergijskih bolesti zato što pod dejstvom UV zraka izazivaju povećanu produkciju polena ambrozije i promene u hemijskom sastavu jedinjenja koji su sastavni delovi polenovih zrna. Na taj način povećavaju broj alergogenih proteina, što rezultuje povećanim brojem respiratornih alergijskih bolesti.

Simptomi preosetljivosti na ambroziju manifestuju se kijanjem, peckanjem i suzenjem očiju, zapušenošću i obilnim curenjem iz nosa koje može da traje čitave sezone. Osim navedenih simptoma, preosetljivi na polen mogu otežano da dišu i da se žale na stezanje i bol u grudima. To je onda znak da se radi o sezonskoj bronhijalnoj astmi, koja je uzrokovana alergijom na ambroziju. Osobe koje imaju problema sa alergijama imaju vrlo osetljiv imunološki sistem koji burno reaguje i na bezopasne čestice (alergene) kao što je polen. Kada alergičar udahne alergen i kad taj alergen uđe u krvotok, imunološki sistem reaguje, te dolazi do alergijske reakcije. Zbog zapušenosti nosa dolazi do smanjenja i/ili gubitka čula mirisa. Mogu se javiti i podočnjaci, uzrokovani povećanim dotokom krvi. Ovakvi pacijenti su često razdražljivi, malaksali i bez koncentracije, što im umanjuje radnu sposobnost, a opterećuje okolinu obolelog i otežava uobičajenu komunikaciju.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 05. 12. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas