Beograd na dlanu

Čemu ovo služi, a uz to i ne radi: Beograd za 460.000 evra kupio sistem kontrole ulaska očitavanjem vena sa dlana?!?

Izvor: Pištaljka.rs

Foto: pištaljka.rs

Piše Snežana Đurić

Gradske vlasti u Beogradu prošle godine kupile su bezbednosni sistem za kontrolu ulaska i prolaska u dve zgrade gradske uprave za koji su predvideli i zahtevali tenderom da između ostalog identifikuje građane i zaposlene na osnovu otisaka vena sa dlana. Na tender u maju prošle godine javio se samo jedan ponuđač koji je i dobio posao vredan oko 460.000 evra. Pištaljka saznaje da ni više od pola godine od tendera ulazne kapije ne funkcionišu.

Štaviše, u zgradama uprave u Kraljice Marije (zgrada „Ineksa“) i u Ulici 27. marta u kojima su kapije instalirane i dalje rade radnici obezbeđenja koji ne znaju ni da će identifikacija metodom otiska vena sa dlana postojati u zgradama i tvrde da će se kroz ulazne kapije prolaziti uz pomoć plastičnih kartica. Za sada, kako su se novinari Pištaljke uverili, skupoceni sistem kontrole ulaska je postavljen ali još ne radi, pa građani mogu slobodno da prolaze do gradskih servisa – sekretarijata i službi gradske uprave.

Šta još osim „kontrolera sa integrisanim biometrijskim čitačem otisaka vena sa dlana“ u skupocenom sistemu za kontrolu ulaska ne funkcioniše Pištaljka nije uspela da sazna jer načelnica gradske uprave Sandra Pantelić izbegava kontakt s novinarima, ne odgovara na brojne telefonske pozive niti na mejlove, a do objave ovog teksta ona je – tvrde njeni saradnici – neprekidno bila na sastancima ili zauzeta. Kada smo došli u zgradu kancelarije načelnice u najavljenu posetu – načelnica Pantelić je opet bila na sastanku, ali van zgrade.

Čitajući konkursnu dokumentaciju, ispada da je gradska uprava za skoro pola miliona evra kupila desetine kamera (od kojih neke očitavaju i registarske tablice na parkingu), električnih brava, videointerfona, razne softvere, led displeje, LCD šifratore, kontrolne panele i memorijska i inteligentna proširenja za njih, metalne kutije… Takođe u konkursnoj dokumentaciji traženo je i preko 2000 proksimiti kartica za identifikaciju, štampač za te kartice i oko stotinak čitača tih kartica. Zbog skrivanja javnog funkcionera i šefa gradske uprave Sandre Pantelić, javnost je ostala uskraćena za objašnjenje da li će građani morati da se na ulasku u gradsku upravu identifikuju i karticom i otiskom vena sa dlana, odnosno kako će funkcionisati sistem ulaska u zgrade gradske uprave – kada proradi.

Beogradska firma Makina (Macchina), koja je jedina učestvovala na tenderu i dobila posao, takođe nije odgovorila na pitanja Pištaljke o tome zašto sistem ne funkcioniše i gde su još instalirali mehanizme za identifikaciju ljudi skeniranjem vena. Kad smo ih pitali da li u svojoj ponudi imaju ovakav mehanizam kontrole ulaska, zbunjena sekretarica je rekla da takvu uslugu ne pružaju.

Sajt firme trenutno nije operativan, a na njihovoj Fejsbuk stranici navodi se da ova firma pruža rešenja za opštine i gradove, a hvale se i uspešnim montiranjem sistema opšteg video nadzora „koji prati kretanje vozila kao i bezbednost svakog građanina Lazarevca“.

Konkurentske firme ne žele javno da komentarišu ovaj slučaj ali nezvanično, uz izražavanje sumnje u regularnost posla, navode da se sistem identifikacije na osnovu biometrije koristi pre svega u objektima sa visokim rizikom, ne i ustanovama kakve su gradski sekretarijati.

Otisak vena sa dlana jedan je od načina da se ljudi identifikuju na osnovu svojih bioloških karakteristika, kao što su i mnogo više korišćeni metodi poput skeniranja zenice oka ili davanja otisaka prstiju. Raspored vena na dlanu je jedinstven za svaku osobu, pa se njihovim skeniranjem veoma pouzdano i precizno može identifikovati. Za razliku od otiska prsta ili oblika lica, vene se nalaze u unutrašnjosti tela, pa se teško mogu falsifikovati. Skeniranje se bazira na osnovu infracrvenih zraka, koje hemoglobin iz krvi ne propušta već upija i na taj način se uviđa razlika gde se u dlanu nalaze krvni sudovi, a gde ne. 

Iako je ove mehanizme koristila uglavnom policija i to najčešće u kriminalističke svrhe, za suzbijanje kriminala ili terorizma, sada se oni primenjuju i za komercijalne svrhe. Na internetu se može pročitati da se u Japanu otisak vena koristi za identifikaciju klijenata prilikom korišćenja bankomata. Masterkard je takođe uveo biometrijske kartice za bankomate, a prvo tržište gde je ovaj mehanizam testiran u Evropi bila je Bugarska. U Sjedinjenim Američkim Državama skeniranje otisaka vena koristi se prilikom registrovanja pacijenata u nekim zdravstvenim ustanovama i bolnicama da bi se predupredila krađa medicinske dokumentacije.

Sudeći po konkursnoj dokumentaciji, sistem za kontrolu pristupa omogućiće svakom sekretarijatu pristup bazi iz koje će moći da se prati evidencija posetilaca, ali i kretanje zaposlenih i trenutni uvid u broj zaposlenih. 

Ipak, biometrijski podaci smatraju se privatnim pa se zahtev za njima uvek mora opravdati. Poverenik zainformacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti na svom sajtu objavio je mišljenje da je zahtev za biometrijskim podacima radi kontrole radnog vremena zaposlenog – nepotrebno zadiranje u privatnost pojedinca.

„Uvođenje biometrijskih mera samo i isključivo radi kontrole radnog vremena je prekomerno, nesrazmerno i njihovo uvođenje predstavlja nepotrebno zadiranje u privatnost pojedinca, jer se svrha obrade može postići i na druge načine, boljom orgaizacijom zaposlenih, određivanjem lica koja će kontrolisati odlazak i dolazak zaposlenih i sl. a šteta koja može nastati zloupotrebom ovih podataka veća je od koristi koju rukovalac podatka može imati“, navodi se u mišljenju Poverenika. 

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!