Beograd na dlanu

Beograd čuva mnoge tajne

Piše: Radenka Marković

Foto: E-stock Agency/ Katarina Mihajlović

Beogradski glas – Srpsko novinarstvo je poslednjih godina toliko posrnulo, da je mučno i gledati naslovne strane dnevnih novina na kioscima, a posle čitanja većine tekstova u njima čovek se oseća loše. U moru površnih, senzacionalističkih tekstova lako se uoče oni retki, časni izuzeci. Među njima su svakako priče o Beogradu, koje je od 2013. do 2018. godine, u dodatku „Beogradske priče“ u „Večernjim novostima“, pisao novinar Zoran Lj. Nikolić.

Od tekstova iz više od 200 brojeva izabrao je najbolje i skupio ih u knjigu „Beogradske priče “ koju su zajedno izdali „Laguna“ i „Večernje novosti“. Brojni komentari čitalaca na tekstove u novinama pokazali su da je ovo štivo čitalaštvu bilo zanimljivo, a to ga je i ponukalo da ih sakupi u knjigu. Prvom i drugom tomu nedavno je dodao i treći, i na nešto više od 600 strana, bogato ilustrovanih fotografijama, sačuvao od zaborava priče o mnogim ljudima i događajima iz davne i bliske prošlosti srpske prestonice.

„Bezbrojne priče ispripovedane su o ovom gradu. Iz njih saznajemo da ni u čemu nije bio prvi: nije najveći, verovatno ni najlepši, doduše ako uzmemo u obzir vinčansku kulturu, možda je najstariji… Ali je po jednom jedinstven, a to je beogradski duh“, piše u uvodnom slovu knjige njen autor.

U istraživanje Beograda ga je, kaže, oterala energija što isijava iz prošlosti grada, koji je za njega nestvaran.

– To je mnogo lepše definisao Momo Kapor, jedan od sinonima za ljubav prema Beogradu, rekavši da je Beograd metafora, poseban način života i ugao gledanja na stvari. Kapor je u vreme, kada su Beograd i Beograđane optuživali da su netolerantni, kao suprotan primer velike tolerancije ovog grada i njegovih žitelja naveo Ulicu kralja Petra u kojoj je i Saborna crkva i zgrada Jevrejske opštine i Bajrakli džamija, i opravdano zapitao ima li još koji grad u Evropi ulicu u kojoj tri konfesije imaju svoje zgrade – priča naš sagovornik.

Čitajući „Beogradske priče“ saznajemo da su Vinčanci u doba neolita, pre sedam i po hiljada godina, imali zavidnu kulturu stanovanja, višu nego njihovi kasniji potomci, o tome kako su prilikom gradnje podvožnjaka u donjem delu Ulice Tadeuša Košćuška pronađeni ostaci zaboravljenih heroja, branilaca Beograda sa kojima se čuvenim govorom oprostio njihov komandant, legendarni major Gavrilović. Zatim o skandalizovanju beogradskih dama time što je knez Mihailo na čuvenom spomeniku gologlav, kako je to glumac Tanasije Uzunović nasledio devet dedinih kuća a morao da se seli 32 puta, gde je Albert Ajnštajn u Beogradu voleo suprugu, Srpkinju Milevu i koje su još svetske veličine šetale beogradskom kaldrmom. Takođe i o starom drveću u Beogradu, gde ima i stabala starijih od 200 godina, mumiji koja spaja Beograd i Bliski istok, mongolskim atovima što su jezdili Konjarnikom, formuli 1 što je letela Kalemegdanom…

I još nešto tu sa Kalemegdana, tačnije iz zoološkog vrta i čuvenih bazena za foke. Posleratni Beograd, naime, nije imao dovoljno kupališta, pa su mnogi Beograđani žudeli da zaplivaju u bazenu za foke kada ovih životinja u njemu nije bilo. Nasipala bi se voda u njih i plivalo se, a da plivaju, tu su, prema svedočenju Vuka Bojovića autoru „Beogradskih priča“, naučili i Jovan Ćirilov i Ružica Sokić.

Za ovakve novinske tekstove neophodno je mnogo traganja i istraživanja, ali se sve hodanje i traženje vrati kroz susrete sa ljudima koji se pamte celog života. Zoranu je, između ostalih, donelo susret sa Antonijom Tonkom Nikolić, živim svedokom atentata Gavrila Principa na Franca Ferdinanda.

– Pričali smo 2014. godine. Imala je tada 105 godina i bila najstarija Beograđanka. Nažalost, u međuvremenu je preminula, a tada mi je pričala kako je uvek ostala besna na Gavrila Principa. Te godine kada je on izvršio atentat Tonka je imala šest godina i živela sa roditeljima u Goraždu. Otac joj je bio dobrostojeći gospodin, imao je kola i obećao da će voditi decu da im pokaže Sarajevo. Međutim, grad je zbog atentata blokiran i nisu ni ušli u njega, a detinje razočarenje bilo je veliko i držalo ju je celog života. Eto, lepo je bilo razgovarati sa svedokom tog velikog istorijskog događaja – ne krije Zoran Nikolić.

Tragajući za zanimljivim prestoničkim pričama upoznao je i unuka prvog Kineza u Beogradu. On, a zvao se Čo Čengpo, u Beograd je stigao između dva rata i trgovao je porcelanom.

Oženio se Jevrejkom Gabrijelom Levi sa Dorćola.

– Kada su njeni roditelji čuli da je zaljubljena u Kineza, poslali su je ni manje ni više nego na psihijatrijsko ispitivanje. Ali ljubav je čudo, Gabrijela je sve stoički podnela, u bolnici dobila papir da je zdrava i udala se za svog Kineza. Dobili su devojčicu Gloriju, a kada je Branislav Nušić čuo iz kakvog je ona čudnovatog braka rođena, ponudio se da joj bude kum. Nažalost, smrt ga je sprečila u tome i priča se da je to prelepo dete, nesuđeno kumče, bilo najneutešnije na Nušićevoj sahrani.

Čo Čengpo i Gabrijela Levi su Drugi svetski rat dočekali u Beogradu, gde je ona s ponosom nosila žutu traku. Uhapsili su je nacisti i završila je na Starom sajmištu, a Čo je sa kćerkicom Glorijom pobegao u Debeljaču kod Pančeva. Glorija je umrla pre nekoliko godina, a njen sin Bojan Gerstner i danas živi u Pančevu.

Ovo je samo jedna od mnogih, neobičnih ljubavnih priča koje su se zbile u Beogradu, gde su oduvek ljudi raznih vera i sa raznih strana sveta ne samo prijateljevali već se i voleli. Kao i danas uostalom.

Neobična turistička tura

„Beogradske priče“ nisu jedino Nikolićevo bavljenje istorijom i prošlošću Beograda. Još ranije je istražujući šta sve ima ispod gradskog asfalta i parkova saznao o pećinama ispod Tašmajdana, grobljima Rimljana, bunarima koji se samo zovu rimski a pravljeni su u austrijsko doba, te je znanje pretočio u knjige „Beograd ispod Beograda“ i „Tajna Novog Beograda“. Bogato znanje o glavnom gradu sugrađanima rado prenosi i u ulozi turističkog vodiča.

– To je jedna lepa korelacija jer sam i ja mnogo od njih naučio. Tura je bazirana na obilasku Beogradske tvrđave i njenih neobičnih objekata. Vodim goste u Rimski bunar, u vojni bunker, Veliki barutni magacin ispod grada, gde se čuvaju najstariji rimski spomenici. To je jedna nestvarna vremenska kapsula, da bi za kraj putanja išla u vinske lagume u Karađorđevoj ulici, gde goste čeka vino, osveženje i prelazak na duhovite priče – priča naš sagovornik.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 24. 10. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas