Politika beogradski glas
Forum

Da li je premijerka Brnabić deo ofšor afere?

Drugi pišu: „Nacional“ (4. deo)

Zagrebački „Nacional“ došao je do ekskluzivnih dokumenata koji otkrivaju šta premijerku Srbije Anu Brnabić povezuje sa „maglovitom hobotnicom kompanija“ prikrivenog vlasništva čije će vetroelektrane Srbiji prodati struju za više od 500 miliona evra tokom 12 godina, ali izbegavajući da plaćaju porez. „Beogradski glas“ prenosi najzanimljivije delove ovog teksta. 

Dokumenti otkrivaju da većinski vlasnik „Continental Wind Partnera“ (CWP) Mark V. Krendal uglavnom posluje u poreskim oazama. Godine 2015. posedovao je 61,75 odsto luksemburške kompanije „Postscriptum Ventures S.a.r.l.“ kroz „Postscriptum Ventures Ltd.“, registrovanom na Britanskim Devičanskim Ostrvima. Ta luksemburška kompanije preuzela je u novembru 2015. maltešku „River Power Solutions“ koja je posedovala srpsku kompaniju-kćer. Uz to, do kraja 2016. luksemburška kompanija „Postscriptum Ventures“ imala je deonice „Silverline Recyclinga“ u SAD, zatim deonice GGE-a (Holandija), kompanije „International Power Supply“ (Bugarska), „APRL Resolution Trusta“ i „Continental Wind Partnera LLC“ u Delaveru (SAD). U septembru 2015. najmanje 25 odsto glavne „shell“ kompanije u Delaveru bilo je pod kontrolom Krendala. „Postscriptum Ventures“ osnovan je u julu 2015. i nema zaposlenih. Te godine kompanija je imala 3,7 miliona evra imovine i završila je godinu sa 182.000 evra gubitka. Ali 2016. godine imovina se značajno povećala – na 12 miliona evra, a profit je dosegao 2,6 miliona. Uprkos tome, porezi na tu dobit uplaćeni u Luksemburgu bili su 6.420 evra, odnosno 0,24 odsto, prema godišnjim finansijskim izveštajima.

Poslovi u Bugarskoj i Hrvatskoj

Osim Krendala, iz „shell“ kompanije „BVI Postscriptum Ventures Ltd.“, partneri u Luksemburgu u oktobru 2015. bili su Fabricio Kanjaso iz „SCP Windreama“ iz Monaka sa 14,25 odsto i bugarski biznismen Dimitar Enčev s 9,5 odsto. Enčeve deonice bile su skrivene iza „Valeo Grupe“ na Britanskim Devičanskim Ostrvima. Jednako veliki udeo (9,5 odsto) posedovao je bivši ekonomski savetnik bugarskog predsednika i bivši zamenik bugarskog ministra ekonomije Evgenij Angelov. Angelove deonice bile su u vlasništvu BVI kompanije „Ammanno Limited“, a osim toga on je ranije bio predsednik uprave bugarske nacionalne elektroprivrede. Međutim, „Continental Wind“ nije uspeo da razvije velike projekte u Bugarskoj. Kompanija tvrdi da je „zbog niza restriktivnih promena zakona i nepovoljnih ekonomskih uslova za razvijanje energije vetra“ prekinula projekat izgradnje vetroelektrane u Milovcima snage 200 megavata (MW). Takođe, propalo je ulaganje u hrvatsku vetroelektranu od 120 MW u Udbini. „Continental Wind“ nameravao je da 2011. izgradi najveću vetroelektranu u Hrvatskoj sa 60 turbina, ali povukao se dve godine kasnije.

U susednoj Rumuniji „Continental Wind“ imao je više uspeha. Postavio je vetroelektranu „Fantanele-Cogealac“ snage 600 MW u gradu Dobrudži u jugoistočnoj Rumuniji. „Amerikanci“ su 2008. prodali projekat češkoj energetskoj kompaniji ČEZ, koja je investirala 1,1 milijardu evra u, kako ju je nazvala, „najveću obalnu vetroelektranu u Evropi“. Preostalih pet odsto deonica luksemburške kompanije „Postscriptum Ventures“ držao je Aleks Hjuit iza „Future Blue Internationala“ u Singapuru, popularnom poreskom raju. Australijsko-britanski državljanin Hjuit jedan je od direktora „Continental Winda“ i odgovoran je za njegove investicije u vetroelektrane u Australiji, gde ima portfelj od 12 projekata. Upravo je australijska vetroelektrana doprinela visokim profitima deoničara „Continental Wind Partnersa“ u 2016. koji su prešli preko Malte.

Krendal i njegovi partneri poseduju drugu maltešku kompaniju „Asia Pacific Renewables Limited“, nekadašnju „CWP Australia Holding“, koja poseduje 12 vetroelektrana. Godine 2016. „Asia Pacific Renewables Limited“ prodao je „Sapphire“, drugu po veličini vetroelektranu u Novom južnom Velsu, za 19,5 miliona evra. Nakon plaćanja „bonus troškova“ od dva miliona evra, ti prihodi su bitno doprineli 17,1 milionu evra profita te malteške kompanije u 2016. godini. Budući da se dobit od te prodaje vodila kao „izuzeti prihodi“, kompanija je na Malti platila nula evra poreza.

Krendalovi advokati objasnili su da su ti „dodatni troškovi“ isplaćeni mnogim učesnicima u razvoju tog projekta koji su pristali da rade bez plate ili za smanjenu platu u zamenu za isplatu bonusa nakon završetka projekta. Krendal takođe ima dve fondacije (trust), jedan u Gernziju, a drugi na Malti. Obično se fondacija može koristiti da bi se odredilo kako upravljati nečijim novcem i distribuirati ga dok je ta osoba živa ili nakon njene smrti. Struktura fondacije može i pomoći da se agresivno upravlja poreskim obavezama ili da se one čak i izbergnu. Takođe, može zaštiti imovinu od poverilaca i odrediti uslove nasleđivanja za korisnike. Preciznije, uzajamna fondacija jeste ugovor između dve strana u korist treće, odnosno osobe koja imovinu stavlja fondaciji na upravljanje, poverenika koji upravlja fondacijom za tu osobu i korisnika.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Bruka meseca

Naslovna za sredu 16. 05. 2018.

Politika beogradski glas

Vest – Komentar

Beogradski glas

Uzbunjivač

Beogradski glas