Reportaža

Mađarski poklon za priču: Plavim klupama poklonjen novi život

Piše: Ružica Mevorah

Beogradski glas – Velika sinagoga u Subotici opet blista. Ista je reakcija svakog posetioca. Posmatrali smo na prošlonedeljnoj svečanosti otvaranja ljude kako ulaze u hram. Svakome se zaustavi dah, rašire oči, omakne uzvik, uzdah, pa onda osmeh. Jer ne očekuješ taj prvi utisak. Zaseni čoveka ta radost, čista životna radost. Žuta, crvena, neboplava, zelena, toliko veselih boja, pa obilje zlata, zlatni lusteri, zlatno svetlo i raskošni vitražni prozori. Tipična mađarska secesija, kažu. A ukupan utisak je sjaj i svetlost.

Na isti način su zaustavljali dah, zaneseno se osvrtali oko sebe, glavni protagonisti otvaranja, Viktor Orban, premijer Mađarske, i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, i svaki gost do poslednjeg.

Među dvojicom glavnih aktera jedina je razlika bila što je Orban znao da muškarci ulaze u jevrejski hram pokrivene glave, a Vučiću valjda nije imao ko to da kaže, pa su svi Mađari nosili šešire ili jarmulke, a svi predstavnici Srbije i Vojvodine bili gologlavi.

Viktoru Orbanu je to inače bio drugi ulazak u subotički hram. Prvi put je ušao pre četiri godine i verovatno doživeo šok. Jer zdanje je spolja delovalo veličanstveno kroz dve decenije propadanja, ali unutra je to bila ruina.

Orban je tada obećao pomoć. Odmah je stiglo 300.000 evra, dve godine kasnije potpisan je ugovor o restauraciji severne fasade i kompletne unutrašnjosti vredan milion i po evra, a krajem prošle godine sabrani su troškovi. Mađarska vlada je u obnovu zdanja, uređenje dvorišta i ogradu od kovanog gvožđa uložila 2,697 miliona evra. Najviše što je ikada uložila u neki spomenik kulture van Mađarske. Ali, posle budimpeštanskog hrama, ovaj je, vele, najveći u Evropi.

– Tvoj plac više vredi, ako imaš komšiju koji je uspešan – rekao je između ostalog Viktor Orban na otvaranju Sinagoge.

Uspešna je sigurno i bogata bila jevrejska zajednica kad je takvu sinagogu mogla svejevremeno da podigne. U ranu jesen davne 1903. prvi put je tu proslavljena Nova godina.

– Prvi Jevrejin dobio je dozvolu da se privremeno naseli u Subotici  u avgustu 1775. godine – priča Robert Sabadoš, subotički advokat, dugogodišnji predsednik lokalne jevrejske opštine, a sada predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije.

Priča i kako je Subotica bila deseti grad po veličini u Austrougarskoj monarhiji i najveći grad u Kraljevini Jugoslaviji. Za nekoliko hiljada stanovnika veći od Beograda, prema zadnjem državnom popisu iz 1910. Tada je imala isti broj stanovnika kao danas, bezmalo sto hiljada, isto koliko uoči Drugog svetskog rata, a veliku i prosperitetnu jevrejsku zajednicu. Iz Subotice je tokom rata deportovano 6.105 Jevreja i većina je stradala u logorima smrti. Posle rata 1958. u Subotici je živeo 441 Jevrejin, a danas svega oko 250.

– Sedamdesetih godina prošlog veka preneli smo vlasništvo nad hramom na Gradsku upravu. Nismo više mogli da brinemo o zdanju – kaže Sabadoš – to je prevazilazio i finansijsku i brojčanu moć zajednice.

U koliko je lošem stanju bila sinagoga, spomenik kulture pod zašitom države i Uneska, govori elaborata o obnovi. Nosilac obnove inače je bio Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine. Jevrejska zajednica i Subotica bili su tek partneri u restauraciji.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

1 Comment on "Mađarski poklon za priču: Plavim klupama poklonjen novi život"

avatar
2500
  Subscribe  
newest oldest
Notify of
Filip
Guest

Trebalo bi da je treca u Evropi, posle Budimpestanske i one u Sofiji.
Inace, Subotica vise nema isto stanovnika kao pre 100 godina, vec manje. Neka slobodna procena je da je oko 20.000 ljudi otislo od 2012te.




2



0

Direktno

Beogradski glas

Bruka meseca

Naslovna za sredu 16. 05. 2018.

Politika beogradski glas

Vest – Komentar

Beogradski glas

Uzbunjivač

Beogradski glas