Reportaža

Oaza mira i duhovnosti

Piše: Radenka Marković

Beogradski glas – Na desetak kilometara od centra Beograda, između brda Pruževica i Straževica, uz Rakovički potok, nalazi se manastir Rakovica. Omiljeni manastir Beograđana, svojevrsna oaza duhovnosti, mira i spasenja preko potrebnih današnjem čoveku koga je brzi život otuđio i od prirode i od drugih ljudi.

Vekovima je ovo tiho mesto podno brda bilo stecište ne samo ljudi iz Beograda već i iz veoma udaljenih mesta. Ovde se tražila i nalazila uteha za ožalošćene, pomoć za siromašne, istina za zalutale, zaštita za prognane. Pokajanje za grešnike, isceljenje za bolesne. Otkako je 19. novembra 2009. godine u malom parku manastira, po sopstvenoj želji, sahranjen srpski patrijarh Pavle, broj posetilaca se znatno povećao, a kada se zna šta patrijarh Pavle znači Srbima, može se očekivati da manastir Rakovica postane jedno od najvećih svetilišta Srpske pravoslavne crkve.

– Ja sam došla iz Bihaća. Godinama nisam bila u Beogradu, ali sam rekla sebi da ću prvi put kad dođem obavezno otići patrijarhu Pavlu na grob. Čudila sam se kada sam čula da je tražio da ga ovde sahrane. Nisam znala da je manastir ovako lep –jedva je izustila ova vidno ganuta Bosanka i još tiše reče da se zove Marija. Ostavili smo je da u miru ispuni zavet koji je dala sebi.

– Treba da dođete nedeljom pa da vidite koliko ljudi ovde bude. Autobusima stižu čitave ekskurzije. Škole dovode đake, a dolaze i stariji u velikim grupama – priča nam Miloš, kog smo zatekli kako sipa vodu na manastirskoj česmi.

On živi tu, u Rakovici, u manastir dolazi i više puta nedeljno. Obiđe manastirsku crkvu, pomoli se Bogu, zapali sveću i ponese kući bistre vode. Ponese i mir u duši jer, kako kaže, ovde se čovek smiri i opusti i oseća nekako drugačije.

Kada putujemo po svetu, u stanju smo da pamtimo i prepričavamo kojekakve bitne i nebitne podatke o tamošnjim mestima, ali šta znamo o manastiru koji nam je na 15 minuta od centra grada?

U najkraćem, manastir Rakovica, koji je patrijarh German 1959. godine pretvorio u ženski manastir, prema narodnom predanju, nastao je za vreme vladavine srpskih kraljeva Dragutina i Milutina. U pisanim dokumentima pominje se od 16. veka, ali veruje se da je sagrađen mnogo ranije, još za vreme vladavine kneza Lazara.

Delio je sudbinu naroda, premeštan pred naletima zavojevača. Seoba Srba nije mimoišla ni njega ni njegovo monaštvo. Kao ni ratna stradanja i razaranja, kako u ratovima između Turske i Austrije, tako i za vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka, kad su se sveštenici i monasi zajedno sa svojim narodom borili za oslobađanje od Turaka. U Prvom i Drugom svetskom ratu manastir srećom nije oštećen. Za vreme Drugog svetskog rata u njemu je jedno vreme u internaciji bio patrijarh srpski Gavrilo Dožić, a u Platonovom konaku bio je smešten Dom srpske izbegličke dece.

U NATO bombardovanju, kad su na brdo Straževica bačene tone eksploziva, oštećeni su i manastirski objekti, među njima i stara manastirska crkva.

Nova, posvećena Uspeniju presvete Bogorodice, u narodu poznatoj kao Velika Gospojina, koja je i slava manastira, sagrađena je 2002. godine. Uz pomoć vernika podiglo ju je vredno sestrinstvo, koje i održava manastir u dobrom stanju.

Večno boravište patrijarha

Na jednoj strani belog mermernog krsta na grobu patrijarha Pavla piše „Patrijarh Pavle“, a na drugoj „Čekam vaskrsenje mrtvih“. Pored njegovog groba, u parku manastira je i grob prvog patrijarha nove obnovljene patrijaršije, patrijarha Dimitrija.

U porti je sahranjeno mnogo srpskih junaka, među kojima je najpoznatiji Vasa Čarapić, jedan od vođa Prvog srpskog ustanka, Zmaj od Avale, kako su ga zvali.

U manastiru se nalaze svete mošti svetih velikomučenika Prokopija i Teodora Tirona, Svetog Nektarija Eginskog i Čestica časnog krsta Gospodnjeg, koju je 1959. godine iz Jerusalima doneo patrijarh srpski German i poklonio je manastiru.

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

Be the First to Comment!

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Bruka meseca

Naslovna za sredu 16. 05. 2018.

Politika beogradski glas

Vest – Komentar

Beogradski glas

Uzbunjivač

Beogradski glas